Тужно сећање

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тужно сећање
Писац: Јован Грчић Миленко


Јован Грчић Миленко.jpg



       Тужно сећање

Кад ишета зора рујна
— Љубованка бела дана —
Срце ми је пуно рана.

Ој, та како не би било,
Када нема мога миља,
Да ми зору благосиља!

Кад осване данак лепи,
На мене се туге свале,
Па ми срце болом пале.

Ој, та како да не пале,
Када нема мога миља,
Да ми данак благосиља!

Кад рашири поноћ крила,
Око ми се склапа, дрема,
Али души санка нема.

Ој, та како и да буде,
Када нема мога миља,
Да ми нојцу благосиља!

У Пожуну.




Напомене[уреди]

  • Ова песма је објављена у: Даница, 1865, стр. 521.

Извори[уреди]

  • Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, страна 16-17, Библиотека српских писаца, Народна просвета.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 144 године.