Тужно, јадно младо момче,
тужно, јадно за девојће,
за девојће сврљижанће.
Девојће га не тејале,
сал му јади надавале 5
па му туђе припануле.
Од туђе се разођује
тамо доле по градине.
Селин мине, пелин ћине,
на трендавил око врља: 10
„Трендавиле, разговоре!
Мож ли мене разговориш?”
„Могу, могу, заш не могу?!
Дојди јутре преди слнце,
преди слнце, наште срце, 15
те претекни малу мому
па јо легни на постељу,
тури главу на узглавје
па љубете бело лице
и љубете црне очи: 20
црне очи до сред ночи,
бело лице до зорице.”
Певач, место записа и напомена
Певач Јелена Антић (Доња Каменица, 1905).
Песму забележио Љубиша Рајковић.
Референце
Извор
Јато Голубато (лирске народне песме из источне Србије). Песме записао Љубиша Рајковић. 30/1990, бр. 6, стр. 41.
