[Трула грађа потопи се лађа]
Трула грађа потопи се лађа,
А у лађу двеста девојака,
Све девојке крају прибегоше,
Само оста Анчица девојка.
Кој би мене младу избавио, 5
Дала би му низ дуката с врата,
Дала би му лице не љубено,
Не љубено нити миловано,
То дочује младо богословче,
Па направи чамац од артију, 10
Па извади Анчицу девојку.
Дај девојко што ои обећала.
Кога сам ти врага обећала,
Кога врага, кога ли ђавола,
Не љуби се лице крај водице, 15
Већ се љуби лице у собице.
