Троји свати по једну ђевојку

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Троји свати по једну ђевојку

0001 Да пјевамо да се веселимо,
0002 Е да би и нас и Бог веселио.
0003 Весел’, Боже, сву дружину редом,
0004 Ову овђе и другу осталу!
0005 А сад, браћо, да ви пјесму кажем
0006 Од истине, биће за дружине,
0007 Како сам је чуо од другога.
0008 Мили Боже на свему ти фала!
0009 Али грми, ал’ се земља тресе,
0010 Ал’ удара море у брегове,
0011 Ал’ се вере Велебић планина,
0012 Ал’ на Задру пуцају лубарде?
0013 Нити грми нит’ се земља тресе,
0014 Нит’ удара море у брегове,
0015 Нит’ се вере Велебић планина,
0016 Нит’ на Задру пуцају лубарде;
0017 Но се троје свата подигнуло,
0018 Троје свата по једну ђевојку!
0019 Први свати Краљевића Марка,
0020 Други свати Сибињанин-Јанка,
0021 Трећи свати Златанића Павла.
0022 У Павла је хиљаду сватова,
0023 А у Јанка хиљаду сватова,
0024 Марко нема свата ниједнога
0025 До једнога Богом побратима,
0026 Побратима агу Белил-агу.
0027 Право свати иду пут Будима
0028 У онога од Будима краља.
0029 Здраво свати у Будиму дошли,
0030 Ту их краље дочекао дивно
0031 И за пуну софру поставио.
0032 Кад бијаху у пиће највеће,
0033 Чаша дође Краљевићу Марку,
0034 Напија је Будимској краљици:
0035 ”А пунице, Будимска краљице!
0036 ”Кажи право, живота ти твога!
0037 ”Али имаш до три шћери твоје,
0038 ”Али имаш шћерцу јединицу,
0039 ”Па је једну даваш за тројицу? ”
0040 Одговара Будимска краљица:
0041 ”Здраво био, Краљевићу Марко!
0042 ”Кад ме питаш, право ћу ти казат’ :
0043 ”Ја не имам до три шћери моје
0044 ”Него имам шћерцу јединицу,
0045 ”И ја једну не дам за тројицу,
0046 ”Веће сам је обећала давно,
0047 ”Обећала Златанићу Павлу,
0048 ”Пренејаку од седам година. ”
0049 Кад то чује Краљевићу Марко,
0050 Он напуни другу чашу вина,
0051 Напија је Златанићу Павлу:
0052 ”Здрав’ , курвићу, Златанићу Павле!
0053 ”Кад те, курво, седмакиње љубе,
0054 ”Мене неће ни тридесеткиње . ”
0055 Ћаше Марко да учини кавгу,
0056 Ал’ му не да Богом побратиме,
0057 Побратиме ага Белил ага:
0058 ”Не, за Бога, драги побратиме!
0059 ”У Будиму не замечи кавге,
0060 ”Страх је мене да не изгинемо,
0061 ”Већ хајдемо из Будима града,
0062 ”И Будимско поље прелазимо,
0063 ”Кад дођемо у поље Зечевско,
0064 ”А ту ћемо с миром починути
0065 ”И ми наше коње проодати. ”
0066 Послуша га Краљевићу Марко.
0067 Подигну се и Марко и Јанко
0068 И одоше из Будима града,
0069 И Будимско поље прелазише,
0070 И дођоше у поље Зечевско;
0071 Оде Јанко свом бијелом двору,
0072 Своме двору ка Сибињу граду,
0073 Сам остаде Краљевићу Марко
0074 Са својијем Богом побратимом,
0075 Побратимом агом Белил-агом;
0076 Ту распеше бијела чадора,
0077 Па стадоше испијати вино,
0078 И чекају свате Златанића,
0079 Чекаше их три бијела дана,
0080 Кад је трећи око подне било,
0081 Кад ето ти свати Златанића:
0082 У Павла су хиљаду сватова,
0083 А прате их хиљаду катана
0084 Из Будима града бијелога,
0085 А гледа их ага Белил ага:
0086 ”Виђи, Марко, јади га виђели!
0087 ”Оно нису свати Златанића,
0088 ”Онђе има и двије хиљаде!
0089 ”Да бисмо се соли сатворили,
0090 ”Не бисмо им манџе осолили. ”
0091 А кад чује Краљевићу Марко,
0092 Скочи јунак на ноге лагане,
0093 Па савише бијела чадора,
0094 Па се Шарцу баци у рамена,
0095 Пак изиђе у то поље равно
0096 И с њиме је Богом побратиме;
0097 Ту ми своје коње размашише,
0098 Све се пусто поље успрашило
0099 Од добријех коња и јунака;
0100 Ал’ их виђе сватски буљубаша,
0101 Буљубаша Златанића Павла,
0102 Па он Павла бјеше дозивао:
0103 ”Виђи, Павле, јади га виђели!
0104 ”Виђи, Павле, онога јунака,
0105 ”Оно ти је Краљевићу Марко,
0106 ”И с њиме је ага Белил ага;
0107 ”Они ће нам данас ударити,
0108 ”И од нас ће чуда учинити,
0109 ”Нег’ се скини са коња витезе,
0110 ”Па ти хајде по земљици црној,
0111 ”Хајде право Краљевићу Марку,
0112 ”Поклони се до земљице црне,
0113 ”Пољуби га у скут и у руку
0114 ”И још Шарца међу очи црне,
0115 ”Обећај му Бога и Јована
0116 ”Нек ти буде за вјенчана кума. ”
0117 То га Павле брзо послушао,
0118 Па се скиде са коња витеза,
0119 Па отиде по земљици црној,
0120 Ето ти га Краљевићу Марку,
0121 Поклони се до земљице црне
0122 Пољуби га у скут и у руку
0123 И још Шарца међу очи црне,
0124 Пак му даде Бога и Јована,
0125 Да му буде за вјенчана кума.
0126 Прими МаркоБога и Јована
0127 И отиде јунак у сватове
0128 Да му буде за вјенчана кума,
0129 Ага биће сватски буљубаша,
0130 Кад виђеше хиљада катана,
0131 Тад’ се они натраг повратише
0132 У Будима града бијелога,
0133 Пјевајући и лубардајући.
0134 Павле иде двору бијеломе,
0135 Пјевајући и лубардајући;
0136 Кад дошао пред бијелу кулу,
0137 Води коло мајка Златанића,
0138 Коло води, а пјесме зачиње,
0139 А у пјесми тако попијева.
0140 ”Ферим, синко, Златанићу Павле!
0141 ”Што доведе киту и ђевојку
0142 ”На срамоту и Марка и Јанка
0143 ”И још аге Турске потурице! ”
0144 Марко гледа агу Белил-агу,
0145 Ага гледа Краљевића Марка,
0146 Пак заједно сабље итвадише,
0147 У сватове јуриш учинише,
0148 Посјекоше свата пет стотина,
0149 Пет стотина бјежи кроз планине;
0150 Уватише мајку Златанића,
0151 Пак јој црне очи извадише,
0152 А б’јеле јој дојке прорезаше,
0153 А кроз дојке руке промакоше,
0154 Пак свезаше коњма за репове,
0155 Омлатише дрвље и камење,
0156 Док јој паска душа испанула;
0157 Уватише лијепу ђевојку,
0158 Па говори Краљевићу Марко:
0159 ”Ето ти је, аго побратиме!
0160 ”Потурчи је, пак је узми за се. ”
0161 А говори ага Белил ага:
0162 ”Богме не ћу, драги побратиме!
0163 ”Покрсти је, пак је узми за се. ”
0164 Говори му Краљевићу Марко:
0165 ”Богме не ћу, драги побратиме!
0166 ”Два сам досад кумства обећао,
0167 ”Ја се бојим удеса каквога;
0168 ”Већ хајдемо у Сибиња града,
0169 ”Пак је дајмо Сибињанин-Јанку. ”
0170 Отолен се оба подигоше
0171 И одоше у Сибиња града,
0172 Дадоше је Сибињанин-Јанку,
0173 Марко бјеше за вјенчана кума,
0174 Ага бјеше сватски буљубаша;
0175 Пише вино за пуну неђељу,
0176 Пак с’ отолен оба подигоше,
0177 И одоше двору бијеломе,
0178 Здраво дошли, весела им мајка!
0179 Њима мајка, а мене дружина!



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.