Трка на Тихову
0001 Зацвилиле дви турске дивојке
0002 У Сигету граду бијеломе,
0003 Обе ћери Осман Алајбега,
0004 Оне цвиле за недиљу дана;
0005 Кад настаде друга недиљица,
0006 Спремио се бане од Сигета,
0007 Па на ноге турио постуле,
0008 Па га ето у високу кулу,
0009 Па упаде двима дивојкама,
0010 Па им бане Бога назовнуо,
0011 Оне њему љепше одпримише.
0012 Те их пита од Сигета бане:
0013 „Чујете ли обадве Туркиње,
0014 Што цвилите у каменој кули?
0015 Која вам је голема невоља?
0016 Ил’ сте гладне хљеба бијелога,
0017 Ил’ сте жељне завичаја свога?“
0018 Млагја шути, старија говори,
0019 Млагја Злата, а старија Фата.
0020 Злата шути, Фата проговара:
0021 „О чу ли нас од Сигета бане,
0022 Би ли нама за братство примио,
0023 Да молимо тебе у Сигету.
0024 Цини наске за новце готове.
0025 Наш је бабо Осман Алајбеже,
0026 Море за нас дати дуговање.“
0027 Кад то зачу од Сигета бане,
0028 Грунуше му сузе од очију:
0029 „Чујете ли до две посестриме,
0030 Што ми нисте прије казивале,
0031 Давно би вас на Унгјур спремио.
0032 Види муке и невоље љуте,
0033 Скоро јесам Бечу силазио,
0034 За вас јесам казиво ћесару,
0035 Ћесар вас је метно на кошију,
0036 На вас хоће ати полетити.“
0037 Кад то зачу гиздава дивојка,
0038 Она вели од Сигета бану:
0039 „Пиши књигу на Унгјуровину,
0040 Нек нам ати дојду са Унгјура“.
0041 Кад то зачу од Сигета бане
0042 И он двима вели Туркињама:
0043 „Ја не смијем књиге направити,
0044 Опремити на Унгјуровину,
0045 А без знања нашега ћесара;
0046 Већ’ ћу писат књигу шаровиту,
0047 А до Беча града бијелога,
0048 А на руке бечкоме ћесару,
0049 Да молите обадве дивојке,
0050 Да вам ати дојду обдуљаши“.
0051 А вели му гиздава дивојка:
0052 «Пиши књигу наш побогу брате,
0053 Да молимо бечкога ћесара,
0054 Да нам даде изун и бесједу,
0055 Да ми једну књигу направимо,
0056 Да спремимо на Унгјуровину,
0057 Нек нам ати са Унгјура сиду,
0058 Не би ли нам мио Бог помого,
0059 Да утеку ати са Унгјура“.
0060 Кад је бане цуру разумио,
0061 Онда бане књигу направио,
0062 Спреми књигу Бечу леденоме.
0063 Када књига стиже до ћесара,
0064 Бога ми му мило не бијаше.
0065 Код њега се Анта догодио,
0066 Први дука њему до колина.
0067 Пита ћесар Анте у одаји:
0068 „Дуко моја Анте ђенерале,
0069 Види књигу од Сигета била,
0070 Шта нам Анте из Сигета пише,
0071 А да моле обадве дивојке,
0072 Да ми ати са Унгјура дојду,
0073 Па ја не знам, што ћу учинити“.
0074 А вели му Анте генерале:
0075 „Пиши књигу од Беча ћесаре,
0076 Ти се не бој ата од Унгјура.
0077 Ми имамо ата обдуљаша,
0078 Унгјурски су ати пошугати,
0079 Неће моћи летит код Сигета.
0080 Какву имам витку бедевију,
0081 Да јој ништа утећи не море:
0082 Већ кад књигу спремиш до Сигета,
0083 Пиши књигу сигетскоме бану,
0084 Нека пише на Унгјуровину,
0085 Нека ати са Унгјура сиду,
0086 А четири ата са Унгјура
0087 И дви стотин млади Унгјурлија“.
0088 Таку ћесар књигу направио.
0089 Кад је књига сишла до Сигета,
0090 Кад је бане књигу проучио,
0091 Оде бане цурам у одају.
0092 Ја кад сестрам’ у одају угје,
0093 Па шарену књигу извадио.
0094 Па он викну обе посестриме:
0095 „Чујете ли обадве Туркиње!
0096 Шта би мени муштулука дале,
0097 Да вам књигу шаровиту кажем.
0098 Мени књига стиже шаровита,
0099 Од ћесара из ледена Беча,
0100 Шта ј’ у књизи ћесар направио?
0101 Да шарену књигу направите,
0102 Да спремите на Унгјуровину,
0103 Да вам ати са Унгјура сиду,
0104 А четири ата од Унгјура,
0105 И са њима двиста Унгјурлија.
0106 Веће ћери Осман Алајбега.
0107 Да је Бог д’о срећа нанијела.
0108 Да зна која књигу направити,
0109 Да би турским накитила писмом.
0110 Да је спремим на Унгјуровину,
0111 А на руке Осман Алајбегу!“
0112 Кад то зачу Злата Канижкиња,
0113 Она вели сигетскоме бану:
0114 „Тражи бане мени књигоношу
0115 Ја ћу млада књигу направити,
0116 Послати је родитељу своме,
0117 Нек ми ате сведе на Тихово,
0118 На Тихово поље крај Сигета“.
0119 Пише књигу гиздава дивојка,
0120 Вако ситну књигу направила:
0121 „Родитељу Осман Алајбеже,
0122 Ил нехајеш, или не знаш за ме,
0123 Ево има седам годин дана,
0124 Како лежим у влашком Сигету,
0125 Ти ме ниси када избавити,
0126 Јал за благо, јали на јунаштво.
0127 Ево наске код Сигета била,
0128 Липо нам је у Сигету бабо.
0129 Само ево големе жалости,
0130 Ћесар нас је метно на кошију,
0131 На нас хоће ати полетити.
0132 Биће коња од све седам краља.
0133 Туј ће доћи бајарска кобила,
0134 Ту кобилу у крилате пишу.
0135 Ми нећемо главом преко мора,
0136 Ми волимо у море скочити,
0137 Нег’ отићи главом преко мора.
0138 Ја сам млада књигу направила,
0139 Замолила бечкога ћесара,
0140 Да нам сиду младе Унгјурлије,
0141 И доведу ате обдуљаше.
0142 Туде нам је ћесар дозволио,
0143 Те сам теби књигу направила,
0144 Да поведеш двиста Унгјурлија,
0145 И поведеш ате обдуљаше,
0146 Та четири ата са Унгјура“.
0147 Када Злата књигу направила,
0148 Па је даје Сигетлији бану.
0149 Бане зове књигоношу Саву,
0150 Па му бане вако говорио:
0151 „Носи књигу до Каниже биле,
0152 А на руке Осман Алајбега“.
0153 Кад то зачу књигоноша Саво,
0154 Па он вели Сигетскоме бану:
0155 „Нећу бане ја жив на Канижу,
0156 Ја сам чуо бијесна Турчина,
0157 Њекакога Ибру бајрактара,
0158 Бајрактара шестокрилевића,
0159 Ђе дарива добро књигоноше.
0160 Осиче му са рамена главу,
0161 Па га шаље одакле је дошо:
0162 Волим бане, да је ти осичеш,
0163 Нег да сиче Турчин у Канижи.“
0164 Насмија се Златија дивојка:
0165 „Носи књигу књигоноша Саво,
0166 Ти се не бој Ибре бајрактара,
0167 Ти му кажи књигу написану,
0168 И кажи му што у књиги пише,
0169 Да сам млада књигу направила,
0170 Оно ми је био муштерија,
0171 Он ће тебе добро даровати.
0172 А неће ти главу кидисати“.
0173 Прими књигу књигоноша Саво.
0174 Хај нек иде књигоноша Саво,
0175 Гази брда и гази долине,
0176 А не пази ни ноћи ни дана,
0177 Вавик тежи на Канижу билу,
0178 У најљепше доба долазио.
0179 Помоли се уз поље канижко
0180 Истом сунце огрануло бјеше.
0181 Кад с’ помоли књигоноша Саво,
0182 Он угледа једног серхатлију,
0183 Ђе је дошо момак до бунара,
0184 А за кајас потеже хајвана.
0185 Позна Саво Ибру бајрактара,
0186 Ђе он држи бијесна дората,
0187 И гаврана шестокрилевића,
0188 Па он фрци на алата свога.
0189 А пита га Ибро од бунара:
0190 „Окле јеси влашка књигоношо,
0191 Откле носиш књигу шаровиту?“
0192 Кад му каза Саво књигоноша,
0193 Тад пригрли Ибро бајрактаре,
0194 Он пригрли Саву књигоношу:
0195 „Ђе си Саво вридан књигоноша,
0196 Кад ми Саво таки хабер снесе,
0197 Хајде Саво, а не бој се глави!
0198 Још никаква пропустио нисам,
0199 А тебе ћу пропустити Саво.
0200 Чекни мене код воде бунара.
0201 Док одведем ате до подрума,
0202 Док привежем ате у подруму,
0203 Ја ћу с-тобом Османбегу поћи.
0204 Оде Ибро и коње одведе.
0205 Када Ибро коње намирио
0206 Па се Ибро до бунара врати,
0207 Кад га Сава чека код бунара.
0208 Отле оде Ибро бајрактаре,
0209 И одведе Саву књигоношу
0210 Све до куле Осман Алајбега.
0211 У авлију оба упадоше,
0212 Окренуше уз високу кулу
0213 У одају Осман Алајбега.
0214 Паде Ибро па му селам викну.
0215 Ага њему селам прихватио,
0216 Питаше се за мир и за здравље.
0217 Кад рекоше да су здраво били,
0218 Тада Саво књигу подкучио
0219 Све му Саво науснице каза.
0220 Веома је беже остарио,
0221 У очима видом попустио,
0222 Та жалећи двоје дице драге.
0223 Бег не види књиге проучити,
0224 Нег је себи у нидра бацио.
0225 А ста вика Ибре бајрактара:
0226 „Ха на ноге Сава књигоноша,
0227 Ми хоћемо сада полазити
0228 И код мене конак учинути.
0229 Добро беже Саву даровао.
0230 Ибро узе књигоношу Саву.
0231 Кад су били у ахар одају,
0232 Дочека их тридесет делија,
0233 На ногама Ибру дочекаше.
0234 Све се згледа Саво књигоноша,
0235 Сам у себи Сава помислио;
0236 Мили боже је ли беже овдје,
0237 Је ли овде шестокриловићу,
0238 Па се Ибро до бунара врати,
0239 Кад га Сава чега код бунара.
0240 Отле оде Ибро бајрактаре.
0241 И одведе Саву књигоношу
0242 Све до куле Осман Алајбега.
0243 У авлију оба упадоше,
0244 Окренуше уз високу кулу
0245 У одају Осман Алајбега.
0246 Паде Ибро, па му селам викну,
0247 Ага њему селам прифатио,
0248 Питаше се за мир и за здравље.
0249 Кад рекоше да су здраво били,
0250 Тада Саво књигу подкучио,
0251 Све му Саво науснице каза.
0252 Веома је беже остарио,
0253 У очима видом попустио,
0254 Та жалећи двоје дице драге.
0255 Бег не види књиге проучити,
0256 Нег’ је себи у нидра бацио.
0257 А ста вика Ибре бајрактара:
0258 „Ха на ноге Сава књигоноша.
0259 Ми хоћемо сада полазити
0260 И код мене конак учинути.
0261 Добро беже Саву даровао.
0262 Ибро узе књигоношу Саву,
0263 Кад су били у ахар одаји,
0264 Дочека их тридесет делија,
0265 На ногама Ибру дочекаше.
0266 Све се згледа Саво књигоноша,
0267 Сам у себи Сава помислио:
0268 Мили боже је ли беже овдје
0269 Је ли овде шестокриловићу,
0270 У томе им ноћца освојила,
0271 Кад у јутро рано подранили
0272 Подранило тридесет делија,
0273 И устао Ибро бајрактару,
0274 Са својијем Савом књигоношом,
0275 А ста шкрипа куле од Камена.
0276 Сви рекоше ето бега нашег.
0277 Кад упаде шестокрилевићу,
0278 А сви они на ноге скочише.
0279 А искочи Ибро бајрактаре,
0280 Кад упаде беже Алајбеже,
0281 Па њимака турски селам викну.
0282 Када бегу селам одпримише,
0283 Беже пита Ибре бајрактара:
0284 „Ко је ово Ибро у одаји?“
0285 Кад му вели Ибро бајрактаре:
0286 „О чујеш ме беже Алибеже,
0287 Ово ми је нови побратиме,
0288 Што је књигу снио на Канижу,
0289 А на руке Осман Алибегу
0290 Од његове Злате и Фатиме“.
0291 Кад то зачу беже Алибеже,
0292 Сави мјесто код себе направи.
0293 А својим га ћурком обгрнуо.
0294 Па му даде тридесет дуката,
0295 Па га спреми до Сигета града,
0296 Па је Сави вако казивао:
0297 „Поздравићеш од Сигета бана,
0298 Доћи ћу му до Сигета града“.
0299 Отле оде Саво књигоноша.
0300 Види бега шестокриловића,
0301 Ђе он узе Ибру бајрактара
0302 Па окрену на високу кулу,
0303 Па га ето Осман Алајбегу,
0304 Упадоше оба у одају.
0305 Османбегу турски селам вичу,
0306 Љепше беже њима одпримио,
0307 Код себе им мјесто начинио.
0308 Бег са бегом сједе упореду,
0309 Ниже сједе Ибро бајрактаре.
0310 Када бези вјеће учинише,
0311 И бијелу књигу прегледаше,
0312 Па се оба туде опремише,
0313 Опремише будимском везиру.
0314 Кад су дошли будимском везиру,
0315 Ту везиру турски селам вичу;
0316 Везир њима љепше одпримио,
0317 Код себе им мјеста начинио,
0318 Па бегове за здравље упита.
0319 Кад су рекли да су здраво били,
0320 Тада узе беже Алајбеже,
0321 Даде књигу будимском везиру.
0322 Књигу гледа будимски везире,
0323 Кад је везир књигу прегледао,
0324 Па видио, што му књига каже,
0325 Па он вели бегу Осман бегу:
0326 „Осман беже мој рогјени брате,
0327 Шта ти мени ниси казивао,
0328 А за своје ћери у Сигету,
0329 Давно би их везир избавио“.
0330 Па он вели бегу Алибегу:
0331 „Алибеже шестокриловићу,
0332 Мећи беже врана у колане,
0333 Хоће вранац до Сигета саћи“.
0334 „О чујеш ме Хасан паша Тиру,
0335 Тражи мени коње обдуљаше“.
0336 А вели му Хасан паша Тиру,
0337 „Чуј везиру лало у Будиму,
0338 Ја би теби коње казивао,
0339 Ђе имаду коњи обдуљаши,
0340 Али није лахко добавити.
0341 Прошав Унгјур на Лици каменој
0342 У онога бега Мустајбега,
0343 Да имаде ригју и голуба.
0344 Кад би беже ате саводио,
0345 Ми би смили до Сигета сићи.
0346 Када не би ћео Мустајбеже,
0347 Нами фајде до Сигета неја,
0348 Него пиши књигу на колину,
0349 А на руке Лики Мустајбегу.
0350 Када они књигу направили,
0351 Свијух они редом замолише,
0352 Замолише бега Мустајбега,
0353 Оде књига бегу Мустајбегу,
0354 Однесе је делибаша Ибро.
0355 Вавик иде делибаша Ибро,
0356 Гази брда и гази долине,
0357 Он не пази ни ноћи ни дана,
0358 Седмо јутро на Лику изајде,
0359 До мејхане бега Мустајбега.
0360 Опази га беже Мустајбеже,
0361 Па он вели младим Удбињани:
0362 „У сулане сиви соколови,
0363 Ето нама једног коњаника;
0364 Ал’ на њега дјецо гледајући,
0365 Ко да јесте дјецо од Будима,
0366 Од нашега учтугли везира.
0367 Кад допаде делибаша Ибро,
0368 Па агама турски селам виче,
0369 Аге њему селам одпримише.
0370 Беже сједи мегју пенџерима,
0371 Код себе му мјесто направио.
0372 Када Ибро сједе у одаји,
0373 Па потеже књигу шаровиту.
0374 Па је даде Лики Мустајбегу.
0375 Књигу учи лички Мустајбеже,
0376 А стојећи књигу проучио.
0377 Сви скочили на ноге лагане,
0378 А слушају што им књига каже.
0379 Када беже књигу проучио,
0380 Па овако беже говорио:
0381 „Браћо моја Личке набодице,
0382 Вид’ те ове големе жалости,
0383 Та моји су коњи уморени,
0384 Јер су скоро трку истрчали,
0385 Ево нејма ни недељу дана“.
0386 Кад то зачу Тале Личанину,
0387 А он вели Лики Мустајбегу:
0388 „Аја беже од тог фајде неја,
0389 Ваља ићи до Сигета града,
0390 И повести ате обдуљаше.
0391 Има у нас ата обдуљаша,
0392 Ево вранца аге Чејванаге;
0393 Ако с’ не смиш у њег поуздати.
0394 Ев’ дората Диздарева сина;
0395 Ако с’ несмиш у њег поуздати,
0396 Ево мога широка кулаша,
0397 Који хоће тамо заграбити“.
0398 Насмија се беже Мустајбеже.
0399 Опет Тале из буџака викну:
0400 „Пиши књигу Лички Мустајбеже
0401 А на руке сердар аги Муји,
0402 Нек ти спреми брата и ђогата,
0403 И ти метни ате у колане,
0404 Твог голуба и с њиме ригјана“.
0405 То је беже Талу послушао,
0406 Па је Тали вако говорио:
0407 „Ја имадем ате обдуљаше,
0408 Али за њих бињеџије нејам“.
0409 Кад то зачу Чејванага стари,
0410 Па он вели Лики Мустајбегу:
0411 „Аја богме од тог фајде неја,
0412 Пиши књигу беже Мустајбеже,
0413 А на руке Елез агиници,
0414 Нек ти спреми двоје дјеце луде,
0415 Они ће ти бити бињеџије“.
0416 Када беже књигу опремио,
0417 Па је посла Елез агиници.
0418 Нека иде књига шаровита,
0419 Да видимо Лике Мустајбега.
0420 Како пише књиге на кољену;
0421 Па их спрема на широкој Лици.
0422 Када беже књигу опремио,
0423 Па он сјео код џамли пенџера.
0424 И са њиме делибаша Ибро,
0425 Дојде, пројде цијела недиља.
0426 Кад с’ у другу окрену недиљу,
0427 Бег изишо па сеизе виче:
0428 „Брзо спремај Ибрина алата,
0429 Нека са мном појде до чадора,
0430 Нека види и нашег тертрба“.
0431 Па отале они путујући,
0432 До чадора бега Мустајбега.
0433 Када беже на шиљте дрмнуо,
0434 И посади делибашу Ибру,
0435 А доскачу млади Удбињани.
0436 Како који стижу на алаје,
0437 Све се биле свилени чадори.
0438 На алаје коњи излијећу,
0439 Помоли се један на дорату,
0440 На дорату ко на горјанику,
0441 А за њим се аламанка воза,
0442 Сви рекоше ето Шабанаге,
0443 Та амиџе Личког Мустајбега,
0444 А за њиме млади Липовчани,
0445 Кад се други алај помолио,
0446 И тај алај на Рудине сајде,
0447 Прид алајом један на ждралану,
0448 По редо му други на алату,
0449 То бијаше Врховац Алага,
0450 Што Врхова од каура чува.
0451 Покрај њиха Влахињић Алија,
0452 На алату ко на горјенику,
0453 А за њим се аламанка воза,
0454 И тај алај Мустајбегу дојде.
0455 Помоли се један на дорату,
0456 И за њиме алај ударио,
0457 Маман му се дорат помамио,
0458 На њему се ага испричио,
0459 Кад рекоше диздарево дите,
0460 Син рогјени диздар Османаге,
0461 Ја како је диздарево дите.
0462 Мехо дојде турски селам викну,
0463 Аге њему селам одпримише.
0464 Истом Мехо на шиљту дрмнуо,
0465 Помоли се алај из Рудине,
0466 Пред алајом један на ђогату,
0467 Поредиму други на гаврану,
0468 Оба брата од једне матере.
0469 Колико се браћа миловаше,
0470 Та ати им гриве мијешаше,
0471 Сви рекоше ето нам Хрњица.
0472 Када оба брата допадоше,
0473 Они њима турски селам вичу,
0474 Аге њима селам одпримише.
0475 Истом они сјели под чадоре,
0476 Помоли се алај уз Рудине,
0477 И пред њима паша Радослија,
0478 И са њиме дванест хиљад друга.
0479 Кад допаде паша Радослија,
0480 Па агама турски селам викну,
0481 Аге њему селам одпримише.
0482 Кад рекоше, да су здраво били,
0483 Тад рекоше да се окупише.
0484 Мујо вели окупљања неја,
0485 Док не дојде Тале Личанине,
0486 Јер без Тале тамо хода нејма.
0487 У ријечи у којој бијаху,
0488 Помоли се алај уз Рудине,
0489 Прид алајом један на кулашу,
0490 Та кулаш му траву попасује.
0491 У кулаша узде од личине,
0492 А у Тале капа од јазавца,
0493 А кроз капу коса пропанула,
0494 Кроз чакшире испала колина,
0495 Кроз доламу лакти пропанули,
0496 Виде му се прсти кроз опанке.
0497 Кад се Тале ближе примакнуо,
0498 Он агама турски селам виче,
0499 Аге њему љепше одпримише,
0500 Па отале они полазише,
0501 Кад им дојде Тале Личанину.
0502 Види бега радосна му мајка,
0503 Кад покрену беже са Рудина,
0504 Па он вели паши Радослији:
0505 „О чујеш ме паша Радослија,
0506 Кад би мене ћео послушати,
0507 Да останеш овде на Удбини,
0508 Јер се бојим млади Котарана,
0509 Да нам неће Лику похарати.“
0510 Кад то зачу паша Радослија
0511 Оста паша на широкој Лици,
0512 Оде беже право до Будима.
0513 И он посла делибашу Хусу,
0514 А да снесе хабер до Будима,
0515 А да иде лички Мустајбеже,
0516 Када оде делибаша Хусо,
0517 Да видимо Лику Мустајбега,
0518 Како своје Удбињане реда:
0519 Најпр’је меће ате ђогатасте,
0520 Па за њима ате алатасте,
0521 П’ онда меће ате доратасте.
0522 Па за њима вранце без биљега.
0523 Кад их тако Лика поредао,
0524 Па им Лика ’вако говорио:
0525 „Браћо моја млади Удбињани.
0526 Кад би мене ћели послушати,
0527 Ја би ’вако дјецо учинуо:
0528 Који има добро одијело,
0529 Нек’ га дадне бољему јунаку.
0530 Који има доброга хајвана,
0531 Нек га даде бољему јунаку.
0532 То Личани бега послушаше
0533 Па се тако они пазарише.
0534 Ко је имо добро одијело,
0535 Он га даје бољему јунаку,
0536 Ко је имо бољега парипа,
0537 Он га даје бољему јунаку,
0538 Када крену Лика Мустајбеже,
0539 Нејма пара Лики Мустајбегу,
0540 Нејма пара Сердараги Муји,
0541 Нејма пара Диздареву сину,
0542 У том они сишли до Будима.
0543 Кад изишо будимски везире.
0544 Он изишо на поље будимско,
0545 И са њиме два бега силена,
0546 И за њима Будим на ћенару,
0547 Све изишло и мало и старо,
0548 Да сејире Лику Мустајбега.
0549 И за њиме личке набодице.
0550 Кад удари Лика Мустајбеже,
0551 Он везиру турски селам виче,
0552 Везир њему љепше одпримио.
0553 Обзире се лички Мустајбеже,
0554 Обзире се и десно и ливо,
0555 Вавик беже селам називаше.
0556 Када беже застави Личане,
0557 А сејире младе Унгјурлије.
0558 Све се згледа један на другога.
0559 Види брате у оног бркова,
0560 Што но јаше широка ђогата,
0561 Види оног гоље на кулашу,
0562 А добра му широка кулаша,
0563 Ал’ је кулаш хргје допануо.
0564 То је чуо Тале Личанину,
0565 Па он виче Будимљане младе:
0566 „Копилади млади Будимљани,
0567 Кад је кулаш хргје допануо,
0568 Хајте вамо да се окушамо.“
0569 Па прихвати дринову тољагу,
0570 Па потече младим Будимљаном.
0571 Побро му се близу догодио,
0572 Та побро му сердарага Мујо,
0573 Па је Талу за јаку зграбио,
0574 Па он Тали вако говораше:
0575 „Сједи Тале а з’о час ти било,
0576 Нисмо дошли, да кавге чинимо“.
0577 Сује Тале и оца и мајку,
0578 Туј га Мујо јесте развргнуо,
0579 Све се смију млади Удбињани,
0580 А чуде се млади Будимљани,
0581 Шта уради Турчин код Будима.
0582 Ал се Тале неће да окани.
0583 А виче га лички Мустајбеже:
0584 „Хајде ’вамо Тале Личанине,
0585 Ев’ у мене две мишине пића“.
0586 Кад то зачу Тале Личанину,
0587 Он полети Лики Мустајбегу,
0588 Па засједе Тале за мишину,
0589 Па он виче свога побратима:
0590 „Мени побро Ограшевић Але,
0591 Погибе ти Тале код чадора“.
0592 Кад допаде Ограшевић Але,
0593 По виш’ Тале пуче из пушака.
0594 Да видимо Лике Мустајбега,
0595 Они иду Будимском везиру,
0596 Беже оде и с-њим Мустафага,
0597 На конаке Будимском везиру,
0598 А осташе млади Удбињани,
0599 А осташе на пољу Будимском.
0600 Оде Мујо с бегом у одају,
0601 Када сједи Будимски везире.
0602 Тада беже полети му руци,
0603 Не да везир руке пољубити,
0604 Пољубити Лики Мустајбегу,
0605 Нити даде Сердараги Муји.
0606 Када сјели и одпочинули,
0607 А пита их Будимски везире:
0608 „Јесте л’ свели ате обдуљаше?“
0609 „А вели му Лика Мустајбеже:
0610 „Јесмо паша, милом Богу фала“.
0611 Када туде конак учинише,
0612 Кад у јутро рано подранише,
0613 Кад рекоше да ће полазити,
0614 Опреми се Сердарага Мујо,
0615 И покупи по избор јунаке,
0616 Па он бира Крајину и Лику.
0617 Кад стотину одабра Личана,
0618 Онда вели Ибри бајрактару:
0619 „Побратиме Ибро бајрактару:
0620 Деде бирај младе Унгјурлије!
0621 Ти стотину бирај Унгјурлија,
0622 Ал’ по избор покупи јунаке,
0623 И поведи ата обдуљаша,
0624 Добра врана шестокрилевића.
0625 Кад рекоше, да се окупише,
0626 И појдоше они путујући,
0627 Хај нек иде Сердарага Мујо,
0628 И нек води ате обдуљаше.
0629 Да вам бега кажем Мустајбега,
0630 Он окисо главу објесио.
0631 А пита га Будимски везире:
0632 „Што си Лика главу обисио?
0633 А вели му Лички Мустајбеже:
0634 „Кани ме се Будимски везире,
0635 Познајеш ли од Сигета бана,
0636 Хоће бане кавгу затурити,
0637 А са наши дви стотин Турака.
0638 Кад ће момци изгубити главу.
0639 Неће дати млади дивојака.
0640 Кол’ко познам Сердарагу Мују,
0641 Да утече који од каура,
0642 Опет дати дивојака неће.
0643 Кол’ко знадем моје крајишнике,
0644 Хоће листом главе изгубити,
0645 Та неће се ни један вратити,
0646 Док им ниче у рамену рука,
0647 А куцука у котлацу душа.
0648 Већ везире наше огледало,
0649 Да ти хоћеш мене послушати,
0650 Да ми скупиш младе Унгјурлије,
0651 Да ја сидем на Тихово клето,
0652 Да ја с војском сидем у Тихову,
0653 У Тихову гору крај Сигета,
0654 Да ја будем у Тихови клетој,
0655 Када коњи буду полетили“.
0656 То је њега везир послушао,
0657 Па му купи силовиту војску,
0658 Све с књигама војску сакупио.
0659 Када бегу Унгјур покупио,
0660 Да видимо Лике Мустајбега,
0661 Како себи буљукбашу тражи
0662 Када беже нагје буљукбашу,
0663 Крену беже војском од Будима,
0664 Све по ноћи војском путујући,
0665 А по дану лежећ у планини,
0666 Докле беже под Тихово сиде,
0667 У Тихову гору под Сигетом.
0668 Чека беже младе недиљице,
0669 Кад ће власим светац осванути,
0670 Туде био три четири дана,
0671 Вавик беже чека у планини,
0672 Кад ће њему осванут недиља.
0673 Да видимо Сердараге Мује,
0674 Кад је Мујо сишо до Сигета,
0675 И савео ате обдуљаше,
0676 Та под Сигет на поље Тихово,
0677 И попео свилене чадоре,
0678 Чека Мујо крај Сигета града,
0679 Чека Мујо младе недиљице,
0680 Да потеку ати обдуљаши.
0681 Туј је сишо Анто генерале,
0682 Прва дука бечкога ћесара,
0683 И савео вранку бедевију.
0684 Ја каква је вранка бедевија!
0685 Па сиш’о је попе духовниче,
0686 Чак далеко из земље Талије,
0687 И савео бајарску кобилу,
0688 Ту кобилу у крилате пишу,
0689 Има коња од све седам краља.
0690 Види Анте вридна генерала,
0691 Ђе пошета по пољу Тихову,
0692 Па сејири ате обдуљаше.
0693 Ту допаде Мујину чадору,
0694 Па он вели Сердараги Муји:
0695 „О чујеш ме Сердарага Мујо,
0696 Је ли изун коње прегледати.“
0697 А изиде Сердарага Мујо,
0698 Кад га види Анте генерале
0699 Препаде се Анте харамбаше,
0700 Па он вели Сердараги Муји:
0701 „Је ли изун ате пригледати?“
0702 А вели му сердарага Мујо:
0703 „Изун ти је колико ти драго“.
0704 Пројде Анта ате сејирити.
0705 Када Анта ате прегледао,
0706 Он приступи широку голубу.
0707 Хотијаше чула одгрнути.
0708 А виче га Ђулић бајрактаре:
0709 „Себи шаке Анто генерале,
0710 Не одкривај ата обдуљаша“.
0711 Тад се Анта натраг повратио,
0712 Препаде се Ђулић бајрактаре,
0713 Па он вели Сердараги Муји:
0714 „Добри су ти ати обдуљаши,
0715 Сутра ће ти клинце покупити,
0716 У нас бољи коњи обдуљаши“.
0717 Кад то зачу Сердарага Мујо,
0718 Па он вели Анти генералу:
0719 „Је ли изун Анте генералу,
0720 Да ја твоје видим обдуљаше?“
0721 „Изун теби Сердарага Мујо,
0722 Изун теби, колико ти драго“.
0723 Када појде Сердарага Мујо,
0724 И поведе гојена Халила,
0725 И поведе Ђулић бајрактара.
0726 И поведе Ибру бајрактара,
0727 Бајрактара шестокриловића,
0728 Па појдоше коње сејирити.
0729 Кад прогјоше ате обдуљаше,
0730 Три стотине ата обдуљаша,
0731 Мегју њима бајарска кобила,
0732 Ја кака је бајарска кобила.
0733 Липе гриве сухоњаве главе.
0734 Кад је виде Сердарага Мујо,
0735 Па говори гојеном Халилу:
0736 „Види брате витке бедевије!
0737 Ја да ми је витка бедевија,
0738 Да је брате метнем у колане,
0739 Да ме гони све седам краљева,
0740 Нигје мене не би ни видили
0741 А камо ли да би достигнули“.
0742 Њему вели Сердарага Мујо:
0743 О чујеш ме Гојешан Халилу,
0744 Добро чувај вранке бедевије“.
0745 А вели му Гојешан Халиле:
0746 Мучи Мујо, ако Бога знадеш,
0747 Женска ј’ глава, дајанлука неја“.
0748 У том они до чадора дошли,
0749 Тада њима мрак на земљу паде.
0750 А говори Сердарага Мујо:
0751 „О мој брате Гојешан Халиле,
0752 Добро пази брате у обдуљи,
0753 Добро пази широка дората,
0754 Када будеш брате у обдуљи.
0755 Ако видиш Гојешан Халиле,
0756 Да ћ’ утећи вранка бедевија,
0757 Ти не жали ђоге од канџије;
0758 Ако видиш Гојешан Халиле,
0759 Да је бржи голуб од кобиле,
0760 Не прогони брате крај голуба;
0761 Ако видиш брате од матере,
0762 Да не море голуб Мустајбега,
0763 А да море вранац Алибегов,
0764 Ти проћерај вранца на Тихово,
0765 Не дај нама свој широкој Лици,
0766 Немој бегу образ запалити.
0767 Ако л’ видиш Гојени Халиле
0768 А да море голуб Мустајбегов,
0769 Па ће први на кошију сићи.
0770 Тад ће за њим ригјан ударити,
0771 И ригјан се хитар пригодио,
0772 Не може му голуб одгулити.
0773 Па мој брате Гојени Халиле,
0774 Да би за њим вранац ударио,
0775 Добар вранац шестокрилевића,
0776 Не прогони брате ни гаврана,
0777 Макар био из Унгјуровине,
0778 Бег је брате Гојешан Халиле,
0779 Рећ’ ће њему младе Унгјурлије,
0780 Види бега шестокрилевића,
0781 Та сишли су ати од Удбине.
0782 Ти најзадњи сигји на Тихово,
0783 Стога немој вранца пролазити,
0784 Нека сигје шестокриловићу,
0785 А за нашим бегом Мустајбегом,
0786 Јере знаду личке набодице,
0787 Да је бржи ђогат од голуба“.
0788 У том њима зора забилила,
0789 Док усташе млади бајрактари.
0790 Док дрмнуше на граду топови,
0791 Док телали вичу по бедему.
0792 Ко год има ата обдуљаша,
0793 Свак на тефтер коња приводио,
0794 Свако даје жуту маџарију,
0795 Док он свога упише хајвана.
0796 Мујо оде ате уписати,
0797 На њему се тефтер приклопио.
0798 Таман триста ата и парипа,
0799 Та кобила добра бедевија.
0800 Тад рекоше да ће полазити,
0801 Поведоше ате обдуљаше,
0802 Поведоше уз Тихово равно,
0803 А поља је шест пуни сахата.
0804 Када они коње доведоше,
0805 Добре ате они поредаше,
0806 Мујо држи широка гаврана,
0807 Ђулић држи помамна риђана,
0808 А бајрактар широка гаврана,
0809 Добра врана шестокрилевића,
0810 Кад рекоше ати потекоше,
0811 Два топа им нама отргоше,
0812 И одоше ати обдуљаши.
0813 Та нек иду како њима драго,
0814 Да видимо Лику Мустајбега,
0815 Ђе он попе Блажевић Омера:
0816 Попе њега на највишу јелу,
0817 Додаде му дурбин на јелику,
0818 Па он виче Блажевић Омера:
0819 „Блажевићу, вридан бајрактару,
0820 Сад ми право и правично кажи,
0821 Ко је први уз Тихово клето?“
0822 А све гледа Блажевић Омере,
0823 А пита га Лички Мустајбеже;
0824 „Блажевићу вридан бајрактару,
0825 А ко води уз поље Тихово?“
0826 „Богме беже вранка бедевија,
0827 За голуба ни хабера нејма“.
0828 Кад им једна отрже лубарда,
0829 Онда викну Блажевић Омере:
0830 Ен’ голуба у седмом алају“.
0831 Кад им друга сура изкасала,
0832 А ста вика Блажевић Омера:
0833 „О чујеш ме Лика Мустајбеже,
0834 Вавик води вранка бедевија,
0835 Ен’ голуба у трећем алају.
0836 О чујеш ме Лика Мустајбеже,
0837 Ен’ ђогата Сердараге Мује,
0838 Тахмин вранки јесте муштерија“.
0839 Опет викну Блажевић Омере:
0840 „Ено беже Мујина ђогата,
0841 Тахмин вранки није муштерија,
0842 Јер пропаде вранку бедевију“.
0843 А ста вика Лике Мустајбега:
0844 „Право кажи Блажевић Омере
0845 Право кажи немој ми лагати“.
0846 Куне му се Блажевић Омере:
0847 „Јест тстина виру ти задајем,
0848 Ен’ т голуб вранки мушерија.
0849 Ено стиже вранку бедевију.
0850 Чујеш Лика, ја ти љубим руку,
0851 Голуб није вранки муштерија,
0852 Ен’ пропаде вранку бедевију.
0853 Ено беже широка ригјана,
0854 Тахмин вранки јесте муштерија“.
0855 Опет викну Блажевић Омере:
0856 „Ен, ригјана Лички Мустајбеже,
0857 Тахмин вранки није муштерија,
0858 Јер пропаде вранку бедевију“.
0859 Па ста вика Блажевић Омера:
0860 „Чуј ме беже шестокрилевићу,
0861 Ено т’ вранца беже на Тихову,
0862 И он вранки јесте муштерија,
0863 Ено вранац за кобилом скаче“.
0864 Опет викну Блажевић Омере:
0865 „Тахмин није вранац муштерија,
0866 Муштерија вранки бедевији,
0867 Ен’ пропаде вранац бедевију,
0868 Први ђогат води уз Тихово.
0869 Колико је утеко голубу,
0870 Не би дуга пушка дометнула,
0871 Не би мала ни хабера дала.
0872 За њим голуб уз поље зелено,
0873 Па за њиме вранац ударио,
0874 Добар вранац шестокрилевића,
0875 Ено у ред на кошију сишли.
0876 Вид’ Халила застави ђогата,
0877 Први голуб на кошију сиде,
0878 Други сиде ригјан на кошију,
0879 Па за њима вранац ударио,
0880 Добар вранац шестокрилевића,
0881 Па четврти ђогат излетио,
0882 Онда за њим бајарска кобила,
0883 Онда други ати истрчаше“.
0884 Када сиде голуб на кошију,
0885 Потекоше обадве Туркиње.
0886 Обе ћери Осман Алајбега.
0887 Допадоше до коња голуба,
0888 Голубу се о врату вишају:
0889 „Бе аферим гњиздо од Удбине,
0890 Кад си наске одвуд избавио,
0891 Душмански нас руку сачувао“.
0892 Тад допаде Сердарага Мујо,
0893 Јер је за њим Мујо истрчао.
0894 Када чуо Сердарага Мујо,
0895 Да ј’ утеко голуб Мустајбега,
0896 Мујо догје до оби Туркиња,
0897 Поведе их обе до чадора.
0898 Када њима мрак на земљу паде,
0899 Да видимо Анте генерала,
0900 Око себе вјеће учинуо,
0901 Па је Анте ’вако говорио:
0902 „Вид’ те браћо големе жалости,
0903 У нас бјеше три стотине ата,
0904 А четири турска на Тихову,
0905 Па никако стражњи не остаде,
0906 Већ све један за другијем дојде“.
0907 Па се фата Анте генерале,
0908 Па се фати руком у џепове,
0909 Па извади пет стотин дуката,
0910 Па их сасу у чашу стаклену,
0911 Па овако Анте говорио:
0912 „Ко се хоће чаше прифатити,
0913 Па Турцима кавгу заметнути,
0914 Нека носи пет стотин дуката“.
0915 Сви јунаци преда се гледају,
0916 Не сме нико прифатит дукате,
0917 Јербо сваки под чадором знаде,
0918 Да ће сутра изгубити главу.
0919 Та ко год би кавгу заметнуо,
0920 Да би лахко главу изгубио,
0921 Свако знаде Сердарагу Мују.
0922 А ста вика попа духовника,
0923 А он вели Анти генералу:
0924 „Чуј ме Анте, наше огледало,
0925 Ја ћу с њима заметнути кавгу,
0926 И лахко ћу кавгу затурити.
0927 Ја ћу сутра Мују позовнути,
0928 Па ћу Муји вако говорити:
0929 О чујеш ме Сердарага Мујо,
0930 Поведи ми Злату са Унгјура,
0931 Старју кћерцу Осман Алајбега,
0932 Та кобили мојој хила била.
0933 Мени неће дати Мустафага,
0934 Неће дати Унгјурске дивојке.
0935 Ја ћу њега на мејдан зовнути.
0936 Мујо ће ми на мејдан изаћи,
0937 Не бил’ Муји одвалио главу,
0938 Онда држи гиздаве дивојке.
0939 Тако су се они насулили.
0940 Да видимо од Сигета бана,
0941 Па он вели Сави књигоноши,
0942 Побратиму Ибре бајрактара,
0943 Бајрактара шестокриловића:
0944 „Хај по ноћи ноћас до чадора,
0945 До чадора Сердараге Мује,
0946 Па ћеш казат Сердараги Муји,
0947 Нека крене гиздаве дивојке,
0948 Нека крене ноћас до Будима,
0949 Јер ће на њег Анта ударити.
0950 Хоће сутра док сунце изајде,
0951 Ударити попе духовниче,
0952 Нека иду до Будима бјела,
0953 Нек оставе свилене чадоре“.
0954 Оде Саво, харамбаши каже.
0955 Када Мујо хабер докучио,
0956 Па видио, шта ће с њиме бити
0957 Па он вели Сави књигоноши:
0958 „Хајде Саво не старај се тиме,
0959 Само реци Сигетлији бану,
0960 Нека рано нејде из Сигета,
0961 Опасни су моји бајрактари,
0962 Могла би га заболити глава“.
0963 А вели му Сава под чадором:
0964 „Не старај се Сердарага Мујо,
0965 Бан је мене теби опремио,
0966 Да ти хабер снесем до чадора.
0967 Ти се не бој од Сигета бана,
0968 Неће пуцат сигетски топови,
0969 Бан се с њима јесте завадио,
0970 А за васке Сердарага Мујо“.
0971 Па отишће Сава од чадора,
0972 Управио до Сигета града,
0973 Па за собом затвори капију.
0974 Када сутра био дан освану,
0975 Дан освану а сунце ограну,
0976 Дигоше се млади бајрактари.
0977 Види попа мировати неће,
0978 Он изјаха врану бедевију,
0979 Па допаде Муји под чадоре,
0980 Па он Муји са кобиле виче:
0981 „О чујеш ме Сердарага Мујо,
0982 Дај ти мени Злату са Унгјура,
0983 Та мени је данас хила била.
0984 Ако не даш гиздаве дивојке,
0985 А ти мени на мејдан изиди“.
0986 Кад то зачу Сердарага Мујо,
0987 Да га попе на мејдан позива.
0988 Ал то Мујо једва дочекао,
0989 Па он виче гојена Халила:
0990 „Брзо мени широка ђогина“.
0991 Када Халил доведе ђогата,
0992 А узјаха Сердарага Мујо,
0993 Па он виче попа са ђогата:
0994 „Како ћемо мејдан дијелити?“
0995 А вели му попе духовниче:
0996 „Бјежи мени под гору Тихову.
0997 Ако тебе стигнем на кобили,
0998 Да т’ осичем са рамена главу.
0999 Ак’ не стигнем тебе на кобили,
1000 Побићу ти до чадора свога,
1001 Па ме онда гони на ђогату“.
1002 То рекоше ати полетише,
1003 А побиже Мујо на ђогату.
1004 А гони га попе на кобили.
1005 Када види да ће га стигнути,
1006 За њиме је копље отиснуо,
1007 У двапут га доврћи не море,
1008 Ја камо ли да би погодио,
1009 Онда за њим пуче из пушака,
1010 У двапут га доврћи не море.
1011 Тада попе заврати кобилу,
1012 За њим Мујо поврати ђогата,
1013 Брзо попа стиже и кобилу,
1014 Па га сћера до чадора свога.
1015 Када бане паде до чадора,
1016 Види Мује, радосна му мајка,
1017 Па потеже своју бритку ћорду,
1018 Па са бана укинуо главу.
1019 А повика Сердарага Мујо:
1020 „Држи брате вранку бедевију,
1021 Та моја је вранка бедевија.
1022 Ја је хоћу свести на Кладушу,
1023 Па ћу на њој рагбет поставити“.
1024 На Мују се огањ проломио,
1025 Чу се огањ у Тихову клету,
1026 Чуо огањ Лика Мустајбеже,
1027 Па је беже вако говорио:
1028 „Чуј везире ларме код Сигета,
1029 Да видимо гњизда соколова,
1030 Шта нам раде сиви соколови“.
1031 Бајрактари отле појагмише,
1032 Све им шапћу аге и бегови.
1033 Како који има бајрактара.
1034 Сваки шапће своме бајрактару:
1035 Рад’ ми Бајро муњу уграбити,
1036 Даћу теби стотину дуката.
1037 Када они отле полазише,
1038 Ко ће први муњу уграбити.
1039 Црне земље стаде гудијевина,
1040 Канда се је земља провалила.
1041 Сијну шимшир ко из неба крупа,
1042 Није шимшир што из неба сјаји,
1043 Нег’ је дорат Удбине диздара,
1044 На њем Мехо, радосна му мајка.
1045 Прву путу носи до логора,
1046 Прву ватру на се измануо.
1047 У првој се ватри замишао,
1048 Па Хрњицом јардум учинуо.
1049 И осталим младим бајрактари.
1050 Па га виче Сердарага Мујо:
1051 „Побратиме Диздаревић Мехо,
1052 Откле данас на пољу Сигета?
1053 А вели му Диздаревић Мехо:
1054 „Пуна ј’ брате Тихова планина.
1055 Пуна ј’ брате млади Удбињана“.
1056 Кад то зачу Сердарага Мујо,
1057 Па он вели Диздаревић Мехи:
1058 „О чујеш ме Диздарево дите,
1059 Хајде пази дви турске дивојке,
1060 У те с’ брате могу поуздати“.
1061 У том њима стигли Удбињани.
1062 Кад стигоше млади бајрактари.
1063 Све се купе Личке набодице,
1064 Када дојде Лички Мустајбеже,
1065 Кад се они туде помишаше,
1066 Чили власи а уморни Турци,
1067 Мало влаха а доста Турака.
1068 Побигоше власи од Сигета.
1069 А за њима Турци ударише.
1070 Кад видио Анте генерале,
1071 Да ћ’ изгубит код Сигета града.
1072 Он побиже до Сигета града.
1073 Љута змија њега окупила,
1074 Окупио Сердарага Мујо.
1075 Анте виче од Сигета бана:
1076 Отвори ми од Сигета врата“.
1077 А виче му од Сигета бане:
1078 „Ја не могу врата отворити,
1079 Ја сам теби Анте говорио,
1080 Немој Анте кавге заметати.
1081 Заметати код Сигета мога“.
1082 А вели му Анте генерале:
1083 „Нека знадеш од Сигета бане,
1084 Док ја сидем Бечу леденоме,
1085 Хоћу с тебе скинути господство“.
1086 А вели му од Сигета бане:
1087 „Мучи Анте немој будалити.
1088 Никад Беча нећеш ни видити,
1089 Ко те гони на пољу Тихову“.
1090 А доскака Сердарага Мујо.
1091 А побиже Анте генерале.
1092 Трипут Анте Сигет облетио,
1093 А за њиме љута гуја скаче.
1094 Кад видио Анте генерале,
1095 Да му бане отворити неће.
1096 Крај Сигета нагоди кобилу.
1097 Па побиже уз поље Тихово.
1098 Тегли путем Бечу леденоме,
1099 За њим Мујо наметну ђогата.
1100 Од бржега утицања нејма,
1101 Стиже Анту Сердарага Мујо,
1102 Мало њега дофати канџијом,
1103 Чим дофаћа широка ђогата.
1104 Паде Анте из седла кобили,
1105 А допаде Сердарага Мујо.
1106 Истом Анте бјеше заустио,
1107 Да побрати Сердарагу Мују,
1108 Не даде му Сердар Мустафага,
1109 Мујо њему одвалио главу,
1110 Па је баци у зобницу торбу,
1111 Па уфати вранку бедевију,
1112 Па се Мујо натраг повратио,
1113 Па он дојде Лики Мустајбегу,
1114 И даде му исјечену главу.
1115 Беже њега добро даривао,
1116 Даде Муји од злата челенку,
1117 Па су они отле покренули,
1118 Јер се боји Лика Мустајбеже.
1119 Сић’ ће гласи Бечу леденоме,
1120 Хоће ћесар покупити војску.
1121 Хоће на њих ћесар ударити.
1122 Покопаше на пољу шехите,
1123 Рањеницим сала начинише.
1124 Што су Турци туде задобили,
1125 Везир њима право подилио.
1126 На рањене по два паја даје,
1127 Јер ће један Машину берберу.
1128 Ко погино, по пет запануло,
1129 Нек му дица једу на оџаку,
1130 Нек се на њим незна сиротиња.
1131 Отле везир крену до Унгјура.
1132 Кад су они сишли до Будима,
1133 И довели обе ћери луде,
1134 Двоје дјеце Осман Алајбега.
1135 Туде били за петнајест дана.
1136 Оженише Ибру бајрактара,
1137 Бајрактара шестокриловића,
1138 Липом Златом Осман Алајбега.
1139 Тад се крену лички Мустајбеже
1140 Од Будима на широку Лику.
1141 Добро везир њега дарова
1142 И његову децу Удбињане.
1143 Њему везир поклону нефере,
1144 Мустафаги коње и хаљине,
1145 Тали даде жуте маџарије.
1146 Везир знаде Тала Ибрахима.
1147 Док у Тале има маџарија,
1148 Да он никуд из беглука неће,
1149 Док нестане жути маџарија.
1150 Сиде Лика на Удбину равну.
1151 Он затече пашу на Удбини
1152 Кад Лика сиде на Удбину,
1153 Крену паша Ливну каменоме.
1154 Свако оде завичају своме.
1155 Док су били баш су добро били,
1156 Добро су се Турци миловали,
1157 Добра слога међу њима била.
1158 Ето писма моја браћо драга,
1159 Ко зна даље, нека пива боље.
