Три јунака просише дјевојку.
Сваки цури обиљежје даје:
први dаје стотину дуката,
други даје јабуку од злата,
трећи даје златан прстен с руке. 5
Сва тројица свате доведоше!
Сваки каже: — Моја је дјевојка!
И у томе заметнуше кавгу.
Један другог даву учинише,
изађоше на мешћему царску. 10
Питао их с мешћеме кадија:
— Казујте ми, што сте који дали
обиљежја лијепој дјевојци?
Све казаше, што је који дао.
Проговара с мешћеме кадија: 15
— Ко је дао стотину дуката,
дукати се рад богатства дају.
Ко је дао јабуку од злата,
јабука се од пешкеша даје.
Ко је дао златан прстен с руке, 20
прстење се по закону даје,
по закону и по обичају:
чији прстен тога и дјевојка.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 610.
