Три јетрве жетелице

Жетву желе три јетрве,
Легоше ми поспавати,
Док са жита роса спане;
Кад се оне попренуле,
Али сунце на заоду.
Отуд иде свекре Петре,
Да он вози трудне снае,
Трудне снае и уморне;
Па бесједи свекре Петре:
„Шта сте таке, миле снае!
„Кан' да су вас змије пиле,
„Змије пиле и гуштери?“
Ал' бесједе миле снае:
„Бре Бога ми, свекре Петре!
„Дуге њиве и широке,
„Ваздан жесмо, крај не вишмо.“