Три су горе упоредо расле:
једна гора од бијела биљура,
друга гора од мави-пируза,
а трећа је гора бисерова.
Која гора од бијела биљура, 5
кроз ту гору ништа не пролази,
разма једне на Ћабу хаџије.
Која гора од мави-пируза,
кроз ту гору ништа не пролази,
сам’ пролазе на војску војници. 10
А која је гора бисерова,
кроз ту гору ништа не пролази,
већ сватови с лијепом дјевојком.
Говорила лијепа дјевојка:
— Узви гране, горо бисерова, 15
да ја млада не продрем дувака,
а сватови рахта и пусата,
а дјевери перје и челенку!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 631.
