Три сужња (СМ)

0001 Уцмиљеше добри три јунака
0002 У бијелу Скадру на Бојану:
0003 Једно соко Лијеше Пипере,
0004 Друго Солат од Васојевићах,
0005 Треће Вуксан од Булатовићах.
0006 Вуксан пита оба побратима:
0007 "О бога ви, оба побратима,
0008 ев’ доиста погинут хоћемо,
0009 него што је јутрос ком’ најжал’је
0010 оставити на своје дворове?"
0011 Вели соко Лијеш од Пиперах:
0012 "Мене, браћо, јутрос најжалије
0013 на дом баба и старицу мајку,
0014 јер нејмају до мене једнога,
0015 не има их ко хранит до смрти."
0016 Вели Солат од Васојевићах:
0017 "А мени је, браћо, најжалије
0018 оставити вјерену љубовцу,
0019 јере сам се скоро оженио,
0020 још ми нејма ни петнаест данах."
0021 Вика Вуксан од Булатовићах:
0022 "Луди ли сте, до два побратима,
0023 ја сам мнио да сте и бољизи,
0024 а мене је, браћо, најжалије,
0025 ђе срамотно погинут хоћемо,
0026 без икакве замјене јуначке."
0027 У ријечи коју говорише
0028 Џелат турски над тавницу дође
0029 Пак их Туре дозивати пође:
0030 "Тко је вође лијеше Пипере,
0031 нек излази момче пред тавницу,
0032 за њега је добра откуп дошла,
0033 да он иде јунак на дворове."
0034 Испануло пред тавницу момче,
0035 Џлеат махну посјече му главу.
0036 Други џелат дозивати пође:
0037 "Ко је Солат од Васојевићах,
0038 нек изиде пред тавницу амо,
0039 за њега је добра откуп дошла
0040 да он иде двору бијеломе."
0041 Испану јунак пред тавницу,
0042 Џелат махну осјече му главу.
0043 Али трећи џелат довикује
0044 По имену Булата Вуксана,
0045 Пред тавницу Вуксан изишао,
0046 Ма овако џелату зборио:
0047 "Аман мало, турачки џелату!
0048 Не крвави јуначка ођела,
0049 За пашу би пуста требовала."
0050 На то се је џелат слакомио,
0051 На његово јуначко ођело,
0052 Врже палу на траву зелену,
0053 На јунаку попуштава руке,
0054 Да му скине јуначко ођело,
0055 Ал’ се јунак јадан не пуштава
0056 Него бритку сабљу дофатио,
0057 Посијеца турска три џелата,
0058 Па побјеже преко Скадра града,
0059 Љто среташе под сабљу меташе,
0060 Докле на мост од Бојане дође,
0061 Ондер хоџу и кадију нађе,
0062 Ал’ му хоџа и кадија вика:
0063 "Не напријед, Булате Вуксане,
0064 није куђе бјежати овамо!"
0065 Соко Вуксан њима проговара:
0066 "Стани мало, хоџо и кадијо!
0067 Ако није куђ’ бјежати тамо -
0068 Није сада куђе ни овамо!"
0069 Хоџа од стра’ скочи у Бојану,
0070 А кадију Булат погубио
0071 И око њег’ Турак’ неколико,
0072 Пак утече гори у планину.
0073 Докле Вуксан у Црницу дође,
0074 У Машана Бојовић сердара,
0075 Он га храни за петнаест данах,
0076 Па га дома испрати у Ровца,
0077 Здраво пође весела му мајка,
0078 Весела му мајка и љубовца,
0079 И по дому сва његова ђеца!