Три се снега на планини беле
Три се снега на планини беле:
Један лањски, други ономлањски,
А трећи је од ове године.
Међу њима мало прокопнило,
На копнини болан Јова лежи, 5
На њему су до три ране грдне:
Једна рана пушке џевердана,
Друга рана из руке камена,
Трећа рана мача зеленога.
Код њега се нико не десио, 10
Само једна сестрица Јелица:
Сузе рони те ране испира,
Платно реже те ране завија,
Злато жеже те ране засипа.
— О, Бога ти, моја мила сејо! 15
Не рон’ сузе, не губи очију,
Не реж' платно, не харчи дарова,
Не жеж' злато, не харчи новаца;
Која рана пушке џевердана,
Чими ми се да бих пребољео; 20
Која рана из руке камена,
Никад, сејо, никад, ни довека;
Која рана мача зеленога,
Ни ту, сејо, никад, ни довека;
Већ ми стери мекану постељу, 25
Ни дугачку ни врло широку,
Нећу теби дуго боловати. —
То изусти, а душу испусти.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
