Три катмера у три града расла:
у једном је каранфил Алага,
у другом је соко Мустафага,
а у трећем лијепа дјевојка.
Запроси је каранфил Алага, 5
припроси је соко Мустафага.
Па ое отруд љуто завадише
и одоше мули на мешћемту.
Па говоре два сива сокола:
— Суди нама, мула са мешћеме! 10
Суди нама да се не свађамо,
јера море који погинути!
Судио им мула са мешћеме.
Доведоше лијепу дјевојку,
па је пита мула са мешћеме: 15
— Ког ћеш сада момка одабрати?
Говори им лијепа дјевојка:
— А бора ми, мула са мешћеме,
оба млада, оба су ми драга,
а најволим мулу са мешћеме! 20
То изрече, па на двор утече
и вјенчаше лијепу дјевојку,
вјенчаше је — мули са мешћеме!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 168.
