Три дезојке песму појев,
Једна не поје!
Питале гу другарице:
„Зашто не појеш?“
„Имам драго на далеко, 5
У туђу земљу!
Кога видим, кога сретнем,
За драго питам!
Ој путниче, намерниче,
Виде л’ ми драго? 10
Ја му пишем ситну писму,
Ситну жалосну!
А он мене пише још пожалосну!
Ја сам ти се преудала,
Боље од тебе!“ 15
„Ја сам ти се оженио,
Боље од тебе!“[1]
