Требевићу, висока планино,
с тебе ми се види Сарајево,
у шехеру шехерли ахари.
По њим шеће Шехова кадуна,
у руци јој од злата шибика, 5
тено шиба тридес’т другарица:
— Моје друге, не будите луде,
не држите вјере у јунаку,
јунаци су вјера и невјера.
Кад те љуби: — Узећу те, душо! 10
Кад не љуби: — Док упитам мајку!
Пита мајку: — До јесени, душо!
Кад у зли час њима јесен дође,
онда бјеже кано ластавице,
нигдје од њих гласа ни аваса! 15
У њих вјера ко на мору пјена!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 620.
