Требевићу, висока планино,
На теби су до три снига пала:
Један лањски, а други преклањски,
А трећи је од ове године.
На сриједи мало прокапнило, 5
Ту прострта ибришим срџада,
На њој сиди братац и сестрица,
Братац секи терли дибу шије,
Сека брату срмом јаглук везе.
Сека брату тихо проговара: 10
„Чујеш ли ме, мој брате рођени,
Често удри пуца низ нидарца,
Да не може ни алкатмер проћи,
А камоли рука од јунака.“
