Жетву жела лијепа дјевојка,
Жетву жела, снопље не везала.
За њом чобан бјело стадо пасе,
И говори лијепа дјевојка:
„Ко би мени снопље повезао, 5
Дала бих му обљубити лишце.“
Скочи чобан те снопље повеза.
Ал' говори лијепа дјевојка:
„Ко би мени водице донио,
Дала бих му обљубити лишце.“ 10
Скочи чобан и воде донесе:
И говори лијепа дјевојка:
„Ко би мени начинио латка,
Дала бих му обљубити лишце.“
Скочи чобан и направи латка: 15
И говори чобанине млади:
„Дај, дјевојко, да обљубим лишце.“
Одговара лијепа дјевојка:
„Не будали, чобанине млади!
Ако си ми снопље повезао: 20
Твоје овце по стрњишту пасу:
Ако си ми водице донио:
Ти се напиј студене водице;
Ако си ми начинио латка,
А ти сједи у дебелом ладу — 25
Не ћеш мога обљубити лишца!“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 130-131.
