Тодор језди низ Периш планину
на његовог широког Лабуда,
врло њему копље отежало,
па се Тодор у чудо обдзрну
и угледа два врана гаврана 5
па ји поче од копље да ишка:
„Ишу, ишу, два врана гаврана!
Мала ли је гора Перишова
та најдосте овде да станете?!
Нес’м кадар ни копље да носим, 10
а камо ли црне птичурине.”
Веле њему два врана гаврана:
„Ми идемо месо да једемо.
Теб је, Тошо од бога суђено
да д’н’ска у Периш погинеш 15
од онога Мијат арамбашу
и његову ајдучку дружину."