Тодор Јакшић и бег од Загорја

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Тодор Јакшић и бег од Загорја

0001 Запросио од Загорја бего
0002 Надалеко лијепе ђевојке
0003 У сокола од Мостара бега,
0004 Бего проси, бего му је даје
0005 С добре воље, су обије руке,
0006 Свадбу главе на неђељу дана.
0007 Рече ријеч од Мостара бего:
0008 ”О мој зете, од Загоре бего,
0009 Купи свата колико ти драго!”
0010 Кад је бега књига допанула,
0011 На књигу се бего насмјејао
0012 И сватове стаде сакупјати.
0013 Сакупио до триста сватова
0014 И сватове пребројио редом,
0015 У дружину не мога наћ’ друга
0016 Да он буде ђевер уз ђевојку,
0017 Да јој не би лице обљубио,
0018 Ал’ јој русе косе измутио,
0019 Ал’ бијеле протрљао дојке
0020 Ал’ за грло зубим’ дотакнуо,
0021 Јер је цура одврише лијепа.
0022 Ал’ му стара проговара мајка:
0023 ”О ти бего, мој милани синко,
0024 Оди пиши једне књиге танке,
0025 Па је шиљи селу Невесињу,
0026 А на руке Асан-пашиници,
0027 Она ће ти доћи за ђевера
0028 И довести лијепу ђевоку
0029 Без чурука и какве срамоте,
0030 Нико ти је обљубити неће!”
0031 Кад је бего саслушао мајку,
0032 Пак је танку књигу направио,
0033 Те је шиље селу Невесиљу.
0034 А кад младу књига допанула,
0035 Она лега, другу листо пише:
0036 ”Не могу ти доћи у сватове,
0037 Јер ја имам слугу несретњега,
0038 Несретњега Јакшића Тодора
0039 Из високе мале Горе Црне,
0040 По двору ше покупити благо
0041 И одвести два близнака сина!”
0042 А кад бега књига допанула,
0043 Књигу гледа, другу листо пише:
0044 ”Госпођице, Асан-пашинице,
0045 Дођи млада мене у сватове
0046 И доведи Јакшића Тодора!”
0047 Кад је младу књига допанула,
0048 Књигу гледа, слугу дозиваше:
0049 ”Моја слуго, Јакшићу Тодоре,
0050 Ево ме је књига допанула
0051 Да идемо оба у сватове,
0052 Но довати од сандука кључе,
0053 Мећи на се одијело дивно!”
0054 Кад је Тодор госпу саслушао,
0055 Пак довати од тамнице кључе,
0056 На се меће од злата кошуљу,
0057 Врх кошуље токе позлаћене,
0058 А врх тока зелену доламу,
0059 Врх доламе двоје-троје тока,
0060 Опаса се мукадин-појасом,
0061 А за пасом двије пушке мале,
0062 Нит’ су вите ни чекићем бите,
0063 Но у Млетке од злата салите,
0064 У њих гворжђа ни дрвета нема,
0065 Потље чекет који ватру гради,
0066 А о бедри ћорду оковану,
0067 О рамену сјајан џевердана
0068 Од два грла, од четрири зрна,
0069 А на главу капу саурлију,
0070 А за капом перо о пауна,
0071 А за пером четрдесет пера,
0072 И обуче гаће од велуда,
0073 У којим’ су два гајтана златна,
0074 У гајтану два камена драгс,
0075 Који сјају ноћи без мјесеца,
0076 А на ноге од злата папуче,
0077 А испод њи везене чарапе.
0078 Пак с’ отолен оба подигоше,
0079 Ево до’ше у поље мостарско,
0080 Али свата нема ниједнога
0081 Е је рек’о да ће их чекати.
0082 Ал’ бесједи Јакшића Тодоре:
0083 ”Госпођице, Асан-пашинице,
0084 Ајдемо се вратит’ натрагове,
0085 Ево свата нема ниједнога!”
0086 Ал бесједи Асан-пашиница:
0087 ”Немој, слуго, Јакшића Тодоре,
0088 Него ајде, синко, да идемо
0089 Пристић’ ћемо киту и сватове!”
0090 Пак с’ отолен оба подигоше,
0091 Расрдише коње виловите,
0092 Брзо иду, брже пристигоше.
0093 Када до’ше међу сватовима,
0094 Но да видиш младу пашиницу,
0095 Већ како је коња залећела
0096 И сватове била измутила,
0097 Све сватове претекнула редом.
0098 Игру коње кићени сватови,
0099 Ма не игра Јакшића Тодоре.
0100 Но бесједи од Загора бего:
0101 ”О Богу ти, Јакшића Тодоре,
0102 Што не играш зелена дорина –
0103 Ал’ се бојиш да га не умориш
0104 Ал’ му штедиш клинце и поткове?
0105 Ако си се, момче, препануло
0106 Од моије Турак’ витезова,
0107 Док је бегу на рамену глава,
0108 Тебе Турци изгубити неће,
0109 Него играј зелена дорина
0110 Да те не би свати укорили!”
0111 Но кад чуо Јакшића Тодоре,
0112 Пак заигра својега зеленка,
0113 И претече до триста сватова
0114 И најпрви дође у Мостару.
0115 Но га тако врази нанијели
0116 Пред дворове бега од Мостара,
0117 Пак је бојно копље побусао,
0118 При копљу је коња привезао,
0119 И распучи токе позлаћене,
0120 А отвори од злата кошуљу,
0121 Открише се прси у јунака,
0122 Па запали лулу и дувана.
0123 Сагледа га лијепа ђевојка
0124 Са пенџера од бијеле куле,
0125 Пак је своју дозивала мајку:
0126 ”О старице, моја мила мајко,
0127 Дану изнес’ на пенџеру главу
0128 Да ти видиш незнану делију –
0129 Диван ли је, три га јади били,
0130 Какво ли је на њега ођело,
0131 Не бих рекла ни заклела бих се,
0132 Него да је Јакшића тодоре!”
0133 Ал’ јој стара мајка одговара:
0134 ”Муч’, ђевојко, не говорила га,
0135 А што ће ти Јакшића Тодоре,
0136 Он је, синко, из мјеста проклета,
0137 Из високе мале Горе Црне,
0138 У њу, синко, никад ништа нема,
0139 Него вода и камен станца;
0140 Но да видиш од Загорја бега,
0141 Диван ли је, три га били јада,
0142 Љепшега га на свијету нема!”
0143 Јошт ми млада каживати ћаше,
0144 Уто дође бего сватовима.
0145 Ту сватове дочекаше дивно;
0146 Ту стајаше седам-осам дана,
0147 Каде осми напунано дође,
0148 Но бесједи од Загорја бего:
0149 ”О, Богу ти, од Мостара бего,
0150 Изводи ми лијепу ђевојку,
0151 А износи даре на сватове,
0152 Далеко је дома путовати,
0153 Трудни коњи, а трудни јунаци!”
0154 Када га је тасте разумио,
0155 Он изнесе даре на сватове
0156 И изведе лијепу ђевојку.
0157 Отолен се свати подигоше,
0158 Ево по’ше уз то поље равно.
0159 Но ево ти муке и невоље,
0160 Сприједа је вјетар ударио,
0161 Но ђевојци заврну мараму.
0162 Од сватова нико не видио,
0163 Него виђе Јакшића Тодоре;
0164 Бијело јој угледао лице,
0165 Од јада га забољела глава,
0166 А троструке сузе удариле,
0167 У момчета пуче срце живо,
0168 Пашиници младој проговара:
0169 ”Госпођице, Асан-пашинице,
0170 О, за Бога, ако њега знадеш,
0171 Од’ ми издај лијепу ђевојку,
0172 Не бих ли је како обљубио!
0173 Ево има три године дана
0174 Да те служим у дворе бијеле,
0175 И јошт ћу те три годин’ служит’
0176 Без никакве паре ни динара ,
0177 Но ми издај лијепу ђевојку!”
0178 Пашиница кад га разумјела,
0179 Пак ми тврдо вјеру уфатише
0180 Да ће њему издати ђевојку,
0181 Пак овако млада проговара:
0182 ”Моја слуго, Јакшићу Тодоре,
0183 Кад распнемо бијеле шаторе,
0184 Ја ћу ти је довест’ под шатором!”
0185 Ево се је срећа догодила,
0186 Јер их б’јели данак оставио,
0187 А тавна их ноћца приватила.
0188 Сви сватови коња одсједоше
0189 И распеше бијеле шаторе;
0190 Распе шатор Асан-пашиница,
0191 А до ње је Јакшића Тодоре.
0192 А кад ноћце неколико дође,
0193 Ал’ ево ти младе пашинице
0194 И води ми лијепу ђевојку
0195 По шатором Јакшића Тодора,
0196 Овако јој млада проговара:
0197 ”О, Богу ти, лијепа ђевојко,
0198 Ово ти је од Загорја бего!”
0199 Ту је младу ноћцу оставила,
0200 Оставила Јакшићу Тодору.
0201 Колико му на јад ноћце било,
0202 Сву ноћ ми је наљубио лице,
0203 Пак се диван цури учинио,
0204 Те му млада стидно проговара:
0205 ”Диван ли си од Загорја бего!
0206 Јошт не виђох оваког јунака,
0207 Но једнога Јакшића Тодора!”
0208 Кад је зори у зорици било
0209 И Даница небу побл’јеђела,
0210 Али иде млада пашиница
0211 И поврати лијепу ђевојку.
0212 Отолен ми се свти окренуше,
0213 Ево до’ше на Загорје горње,
0214 А кад до’ше бегу у дворове,
0215 Заметуше шалу и појање.
0216 А кад тавна ноћца долазила,
0217 Свако пође ђе је мјесто коме;
0218 Ево пође од Загорја бего,
0219 Он ми с булом у камару пође.
0220 Колико му тамен ноћце дође,
0221 Сву ноћ бего булу прељубио.
0222 Зачуди се лијепа ђевојка„
0223 Јер јој није мио ни угодан,
0224 Па овако млада проговара:
0225 ”Пи, ђаволе, од Загорје бего,
0226 Какав синоћ бјеше под шатором,
0227 Какав ли си ноћас у камари –
0228 А ђе ти је од злата кошуља,
0229 А ђе су ти токе позалћене,
0230 А ше ти је зелена долама,
0231 На коју си пуца с обје банде,
0232 А ђе ти је паса и појаса,
0233 А за појас двије пушке мале,
0234 А ђе ти је сабља окована,
0235 А ђе су ти гаће од велуда,
0236 О којим’ су два гајтана златна,
0237 О гајтану два камена драга,
0238 Који сјају ноћцу без мјесеца,
0239 А на ноге од злата папуче,
0240 А ђе су ти везене чарапе,
0241 На чарапе на гајтан опанке,
0242 А ђе ти је калпак и челенка?”
0243 А кад чуо од Загорја бего,
0244 Одма се је јаду осјетио,
0245 Пак се удри шаком по кољену:
0246 ”Авај”, рече, ”до Бога милога,
0247 Од курвића Јакшића Тодора,
0248 Које ми је чудо оградио,
0249 Приђе мене цуру обљубио!”
0250 Па покличе Турек витезове:
0251 ”А, за Бога, Турци, браћо драга,
0252 Уфатите Јакшића Тодора,
0253 А ево га кули у авлији,
0254 Од мене је бруку саградио,
0255 Приђе мене цуру обљубио!”
0256 Кад ту чаше Турци витезови,
0257 Околише пребијелу кулу
0258 И у кулу Јакшића Тодора,
0259 Ал’ му Турци наудит’ не могу,
0260 Но је Тодор коња прифатио,
0261 Пак искочи из мермер-авлије.
0262 Ал’ му мало квара учинише,
0263 Јер му с коња репа одријеше;
0264 Шњим побјеже здраво и весело,
0265 Здраво пође селу Невесињу.
0266 А кад дође селу Невесињу
0267 У дворове Асан-пашинице,
0268 По дворове покупио благо
0269 И поведе два близанка сина,
0270 Одведе из малој Гори Црној.
0271 Када була у дворове дође
0272 И кад виђе што се не надаше,
0273 Пак је танку књигу направила,
0274 Те је шаље малој Гори Црној,
0275 А на руке Јакшићу Тодоре,
0276 Овако му у књигу говори:
0277 ”Богом брате, Јакшићу Тодоре,
0278 Од’ ми пошљи два сина близанка,
0279 А просто ти небројено благо!”
0280 Кад Тодора књига допанула,
0281 Књигу гледа, другу направио,
0282 Овако је поздравио дивно:
0283 ”Ја не шиљем, млада пашинице,
0284 Него ајде малој Гори Црној!”
0285 А кад младу књига допанула,
0286 Инако јој бити не могаше,
0287 Оно решто блага покупила,
0288 Здраво пође малој Гори Црној
0289 И с Тодором вијек вјековала,
0290 И Тодор јој ђецу подигао
0291 Покрстио, пак и поженио.



Извор[уреди]

САНУ II - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.