Ти одлазиш...

Ти одлазиш... Писац: Љубица Поповић

Ти одлазиш, росни цвете,
Идеш у крај удаљени.
Уздаси ми с тобом лете,
Мој бисере изгубљени!

Ти одлазиш другом крају
А остављаш тугу мени.
О! смилуј се... смилуј, рају...
Смилуј, цвете изгубљени!

Погледај ме!... гледни смело...
Из заносног сна се прени.
Утеши ме, чедо бело,
О, мој, крине, изгубљени!

Нашта ми је живот клети?
Нашта наде? — бледе сени,
Нашта ми је позив свети?
Без теб’ рају изгубљени.

А кад будеш, једном, тамо,
Ти се тада опомени —
Да за тебе живим само,
Мој бисере, изгубљени.

Крагујевац, 19. октобра 1895.

Извор

1895. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година десета, број 21, стр. 325.