Ти девојко, тија перунико, тијо појеш далеко се чује. Чул те овчар у гору зелену — па остави стадо небројено, и остаде ован од иљадо, 5 и на овна звоно од петстоте, и у звоно зрно давиново, а у зрно писмо написано.
