Бог убио Чифут’ бакалаја, Кој' превари Томана Сенића: Тикву му је за восак продао, Јошт му иште за њу сансарију[1] За његову вишу фурбарију![2] 5 (Вукова преписка, књ. VII/1913, стр. 4. (у писму Вука Поповића од 7. II 1836).
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 205.
