Текла Сава на камену сама

Текла Сава на камену сама,
На њој Мара платно бијелила.
Мајка Мару кроз три горе звала,
Мара јој се кроз девет одзива.
“Јеси л’, Маро, платно
“Нисам, мајко, ни до воде дошла.
Јово ми је воду замутио,
Кун’ га, мајко, и ја ћу га клети.“
Мајка куне: “Вода га однела!“
Мајка куне: “Гуја га ујела!“
Мајка куне, Мара благосиља:
“Овчице му поље заштитиле,
А челице сунце засениле.“