Тврдица/7
| ◄ Позорје 6. | ПОЗОРИЈЕ 7. | Позорје 8. ► |
ПОЗОРЈЕ 7.
ЈАЊА и ЈУЦА
ЈАЊА: Анатемата, анатемата!⁷ Оћиш да ми изиш глава!
ЈУЦА: Шта вам је сад?
ЈАЊА: Ти си му мигнула.
ЈУЦА: Шта би му ја намигнула?
ЈАЊА: Ти си Ево. Оћиш да превариш твог Адам. Што си му казала да имам толико новци?
ЈУЦА: Како би му ја казала оно што и сама не знам?
ЈАЊА: Не знаиш, убио ти стрела од гром, кад си слушила на врата? Ти си оно мачка што преди за фуруна, а гледи што ћи да кради. Ти си ону Езопову лисицу што вичи: „Цили мили, кир Јања!“ А овамо
му метиш штранга за врат.
ЈУЦА: Забога, али шта имате сад опет против мене?
ЈАЊА: Што имам, анатемата, што имам? Оћиш да кажиш нотариусу да седи, кад човеку има своја посла! Оћиш да му кажиш: „Мене је драго, мене је чест!“ Да дођи опет? Проклета!
ЈУЦА: Забога, та то је учтивост. Тако сви, који су најмање воспитани, раде.
ЈАЊА: О, тако ради! Да зови нотариуса на свого мужа! И јошт’ да му кради десет форинта! Откуд десет форинта? Ајде подај ти, де, кад кажиш!
ЈУЦА (слегне рамени).
ЈАЊА: Па што говориш? Да ми крадиш, да пропадним? О, талас его!⁸ Да си отвори земљу, да ми гута код тако неваљало жена!
ЈУЦА: Па не морате дати, забога! Не може вам нико отети.
ЈАЊА: Видиш алопу! Да не даим, да дођи нотариус млого пута, и кад није кир Јању кући, да си унтерхалтуи, а Јања да плати.
ЈУЦА Знате ли како ћете учинити да не платите? Да разгласимо једно јутро да су нас похарале пустаије; пак онда, кад се прочује по вароши, сваки ће вас жалити, и нико вам неће долазити да вас
узнемирава...
ЈАЊА: Пи, пи, пи! То је мајсторско план! Тако може и да си носи за мене једно тас по цркви. да кажу људи: „Пострадо кир Јања, ајде да го помогнимо!“ душо Јуцо, ти имаш грчко памет у глава, ти
ниси од сербско род.
ЈУЦА: Мислим да се моја баба од грчког колена води.
ЈАЊА: Их, их, их! Што ми не кажиш, да ти пишам у новину? Какво елинско мудрост! Кад чуи Грку у Мореа, оћи да ти дигни у штатуа, како једна Питија. Ех, славно Греција! Једно зрно како си нађи од
твога дух, тећи ето памет. Душо Јуцо, оћи да си сви Грку радуи за твој род.
ЈУЦА (у поласку, за себе): да вас ђаво носи! (Отиде).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|