Тару, перу у Бубића двору.
Не таре их Аница кметица,
но Аница воду доносила;
видре јами па на воду пође.
Кад на води соко Омер-ага: 5
— Дај, Анице, да ти љубим лице!
Сваки ће ти жути дукат дати,
а ја јунаик стотину дуката!
— Бре отален, соко Омер-ага!
Да ја хоћу љубити Турчина, 10
љубила бих гонџе Мухамеда
без дуката, с руком око врата.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 164.
