Тамо нас зове...

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Тамо нас зове...  (1870) 
Писац: Ристо Милић


Србској тузи, невољи, јаду,
Посљедни сада избија сат:
Србскоме роду косовску љагу
Јуначком крвљу треба нам прат!

Небо се ведри — робство одлази,
Најсрећниј’ Србству освиће дан;
Ко гођ је Србин, нека не касни,
Порушен зидат’ слободи храм!

Оштримо мача, седлајмо хата,
К Марсовом пољу хајдемо сви;
Пођимо сложни против душмана,
У коме жарка Србска крв ври!

Тамо нас чека старинска слава!
Не штед’мо, браћо, живота свог,
Већ нек се сваки походу справља —
Тамо нас зове Душанов Бог!

Извор[уреди]

Милић Р. 1870. Сербобранке: лиричне родољубне пјесме. На Цетињу, у државној Печатњи. стр. 13-14.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ристо Милић, умро 1910, пре 112 година.