Тамо доље језер поље
На сред поља б’јели двори
Вит јаблане надвио се.
Калеџија стражу чини;
Кад му виђе плаве очи 5
Наметну му сан на очи,
У јаблана дуге гране.
А у мене кратке руке
Ја ј’ не могу да докучим
Нег ја идем куј-ковачу 10
Да ми кује ситне кључе
Да отварам бјеле дворе
Ал’ у двору коло игра
И у колу Катарина
Мјесецом се опасала 15
Звјездицом се накитила
Ал’ говори мјесечини:
Лакше, лакше Катарина
Јунаци се поронише
Бојно перје поломише 20
Трепетљике потргаше
Које сјају у сред ноћи
У сред ноћи без помоћи
У сред зиме без ведрине
У сред љета а зла вјетра.25
