Тамне м'гле затамнеше,
А у белу зору отамнеше.
Пишти, плаче Миља Миличица,
Дочула гу њојна стара мајка.
„Зашто, Миљо, толко жално плачеш?" 5
„Беле зоре, мајко, зазорише,
Турци наши двори опколише,
И мојега брата уватише;
Врзаше му руке на грбину,
На ноге му гвожђе заковаше, 10
А кроз усне иглу прободнаше,
Да не може никог да повикне,
И у Стамбол град га откараше!"
Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет "Коста Стаменковић", Лесковац, 1969., стр. 89.
Момчило Златановић: Лирске народне песме из јужне и источне Србије; избор, Народна књига, Београд, 1982., стр. 112-113.
