Тамна ноћи, тамна ли си,
невестицо, бледа ли си!
„Невољ' мени бледа бити,
драго ми је аџамија,
никад дома не долази, 5
и кад доће с јадом дође,
са мном јадном не говори,
већ говори с буздованом:
„Буздоване, лако перје,
је л’ ми мајка вечерала?” 10
„Вечерала и заспала,
покрила се, не дигла се!”
