Тамбурало момче уз тамбуру,
тамбура му од сухога злата,
танке жице, косе дјевојачке,
а терзијан, перо соколово.
Виђе зијан, испаде терзијан. 5
Гледала га с чардака дјевојка:
— Нуто, мајко, доброга јунака!
Боже ми га у срећи нареди,
под њега бих каранфил стерала,
а под главу румене ружице: 10
нек мирише, нек се често буди,
често буди и често ме љуби.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 53.
