Тако је морало бити (драма у три чина)/40
II
ЂОРЂЕ, ПРЕЂАШЊИ
ЂОРЂЕ (долази споља, Софији) Како је?
СОФИЈА: Онако исто.
НЕДЕЉКОВИЋ: И ја баш свратио да питам А како је провела ноћ?
ЂОРЂЕ: Ни ока није склопила.
НЕДЕЉКОВИЋ: О, сирото дете! Зар ниси лекара звао?
ЂОРЂЕ: Не допушта ми, не пристаје. Па ипак отишао сам лекару и објаснио му болест. Преписао ми је неки лек. (Показује рецепт који је још при доласку држао у руци) Пређите, Софија, преко у апотеку.
СОФИЈА (узима рецепт и одлази)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|