Славић поје у наранчи, чула сам га ја,
Припијева младу снашу, весела им ја:
„Устај горе, нево наша, саба зораје,
„Заве твоје кућу мету, а ти, нево, спиш!
„Јетрвице воду носе, а ти, нево, спиш!“ 5
То зачула млада нева, па се устану,
Пође свекру у камару, па му говори:
„Добро јутро, свекре бабо, господичићу!“
Па уљезе свекрвици, па јој говори:
„Добро јутро, свекрвице, мила мајчице! 10
„Ђе су мене заовице? да их дарујем.
„Ђе ли моји ђеверови? да их дарујем.
„Ђе су моје јетрвице? да ме шјетују,
„Каконо ћу угодити у овом' двору.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 300.
