Вино пије челебија Иво,
К њем долази жењени Никола,
Говорио челебија Иво:
„Ходи Нико да пијемо вина!"
Одговара сјеротица Нико: 5
„Прођи ме се челебија Иво;
Синоћ ме је оженила мајка,
А ноћас ми утекла дјевојка
Из јатака жалостна ми мајка,
Загрљена, а не пољубљена. 10
Мени вели лиепа дјевојка,
Него с вечер' с тија до сабака.“
Говорио челебија Иво:
„Бог т' убио, што љубио ниеси."
И још вели челебија Иво: 15
„Би л' је мого јунак достигнути.“
И он оде за њом назорице.
Он у поље, она преко поља,
Он уз гору, она преко горе,
Он до друма, она преко друма, 20
Он у село, она у двор дође;
Из двора се млада осврнула
Ивану је тихо говорила:
„Три пут сам се млада удавала
Ком довела коња, ком сокола, 25
Николици гонђе из њедара,
У гонђету хиљаду дуката,
Пак ме љубит опет знао није.
Фала теби челебија Иво,
Што си мене довле допратио.30
