Дјевојка је крај горе стајала —
Вишља она, него чарна гора,
И она се сунцем противила:
„Јарко сунце, љепша сам од тебе,
„И од тебе и од браца твога, 5
„Браца твога — сјајнога мјесеца,
„Од сестрице—пресјајне звјездице!
Сунце иде богу тугујући:
„Мили боже, чуда великога!
„Дјевојка је крај горе стајала — 10
„Вишља она, него чарна гора,
„И она се са сунцем противи:
„Јарко сунце, љепша сам од тебе?
„И од тебе и од браца твога.
„Браца твога — сјајнога мјесеца, — 15
„Од сестрице — пресјајне звјездице!
„Ја ћу њојзи препланути лице!"
„„Сунце јарко, немој бити нагло!
„„Ја ћу њојзи худу срећу дати:
„„Злу свекрву, свекра још горега? 20
„„3аовицу — змију присојницу?
„„Ђувегију — љутог кавгаџију,
„„И дјевера са ситном дјечицом!""
Луча, књижевни лист друштва „Горски вјенац“, година I свеска III, за март, уређује Књижевни одбор, Цетиње, К. Ц. Државна штампарија, 1895., стр. 211-212.
