Сунце сјаше, киша ромињаше,
Моме драгом капа над очима,
Сунце му је сахат у њедрима,
Облак гледа, дора пожурује:
„Кратак данак, а путеви дуги, 5
Гора чарна у небо се дала,
Хоће ми се драгој одужити,
Хоће ми је санак уграбити!"
— Нећу, драги, три ноћи трепнути.
Док не чујем добра преко поља, 10
Док ти видим капу над очима,
Шта ће мене данак донијети!
