Сунце сја

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сунце сја
Писац: Милета Јакшић





        
СУНЦЕ СЈА

Сунце сја на пуста поља
Зимски усев тихо спава,
Са дрвета благи ветар
Жуто лишће развејава.

Све у злату трепти, блиста,
Сва природа ко да сања
Мио санак у тишини
Јесењега умирања.

Ко да тајна нада шапће
У уздаху у шумору
Блага ветра, у трепету
Жутог листа на умору.

То природа у сан пада
Са осмехом тихе среће
Како ли се лако гине
Са надеждом у пролеће.



Извор[уреди]

  • Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 61


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.