СУНЦЕ СЈА
Сунце сја на пуста поља
Зимски усев тихо спава,
Са дрвета благи ветар
Жуто лишће развејава.
Све у злату трепти, блиста,
Сва природа ко да сања
Мио санак у тишини
Јесењега умирања.
Ко да тајна нада шапће
У уздаху у шумору
Блага ветра, у трепету
Жутог листа на умору.
То природа у сан пада
Са осмехом тихе среће
Како ли се лако гине
Са надеждом у пролеће.
