Сунце сија мед двима горама,
Јуре спава мед двјема љубама,
Једна му је на руки преспала,
Друга му је тихо говорила:
„Љуби мене, господине Јуре!" 5
А он јој је младој говорио:
„Нећу тебе, млађахна дјевојко,
Зач ти имаш братца јединога.”
„Ништа зато, господине Јуре,
Да ја имам братца јединога; 10
Ја ћу појти у црногорицу,
Пребират ћу сушањ и травицу,
Најти хоћу змију отровану,
Заклат ћу ју сребрним ножићем,
Наточит ћу пол пехара јада, 15
Половицу винца чрљенога;
Мој ће братац из ловине дојти,
Запитат ће хлађане водице,
Ја ћу дат му винца чрљенога."
Како ј' рекла млада дјевојчица, 20
Онако је она учинила:
Наточила пол пехара јада,
Половицу винца чрљенога.
Кад је братац дошал из ловине,
Запитал је хлађане водице; 25
Она му да винца чрљенога.
Још ниј' јунак добро укусио,
Али мртав к чрној земљи паде.
Кад то види млађана дјевојка,
Трче она Јури казивати: 30
„Узми мене, господине Јуре,
Ја сам мога отровала брајна!”
Ал говори господине Јуре:
„Нећу тебе, млађахна дјевојко,
Кад си свога отровала брајна, 35
Онако биш јошће брже мене!"
