Јарко сунце иде на конаке.
Пред њим иде Даница звјездица,
Па је њему тихо говорила:
„Јарко сунце јеси л' с' уморило?“
Јарко сунце њози говорило: 5
„Нијесам се јунак уморио,
„Али сам се мало разболио:
„Гледајући лијепе дјевојке,
„Ја какве су, Бог им добро дао
„Из ока им само сунце сија, 10
„Испод грла сјајна мјесечина,
„Двије дојке из раја јабуке!“
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 11-12.
