Сунце зађе међ’ двије планине

Сунце зађе међ’ двије планине

Сунце зађе међ’ двије планине,
а ја легох међ’ двије Влахиње:
једна Анка, а друга Смиљанка.
Анку будим, а Смиљанку љубим:
— Душо, Анка, да те нешто питам! 5
Смијем ли се на те наслонити?
— Ој, јуначе, убила те клетва,
како би се на ме наслонио,
кад си моју сестру обљубио?

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 654.