Сунце зађе за невен за гору,
за бијеле Ђерзелеза дворе,
у том двору капи воде нема.
Молиле се четири невјесте:
— Хајде, за’во, за гору на воду! 5
Прва даје местве и папуче,
друга даје бисер и дукате,
трећа даје дибу и кадифу,
а четврта крмзи хаспурлију.
Оде за’ва за гору на воду. 10
Кад је дошла за гору на воду,
ал’ за гором Соко Салих-ага:
бритком ћордом хладну воду миша.
Њему вели гиздава дивојка:
— Одмакни се, Соко Салих-ага, 15
да наточим студене водице!
Њојзи вели Соко Салих-ага:
— А бога ти, скоро доведена,
јеси л’ близу Ђерзелеза двора,
је л’ с’ удала Ђерзелеза сека? 20
Отпрати је Соко Салих-ага,
пратио је прико горе црне,
отпрати је до бијела двора
па се маши руком за џепове,
извади јој сто жутих дуката: 25
— Селам ћеш ми Ђерзелеза секи!
Кад је дошла двору бијеломе,
њему вели гиздава дивојка:
— Хвала теби, Соко Салих-ага,
кад си мене довле допратио! 30
Није ово скоро доведена,
већ је ово Ђерзелеза сека!
Он се пљесну руком по колину,
мор мућелеф пуче на колину
и четвере бурме на прстима: 35
— Вараше ме и Власи и Турци,
нико мене приварит’ не може
осим једна хајинин дивојка!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 837-838.
