Сунце зађе за невен, за гору,
а хајдуци двору Дамјанову.
Ал’ Дамјана двору не бијаше,
већ његове двије миле сеје,
танка Сара и лијепа Мара. 5
Танку Сару на ватру турише,
лијепој Мари очи извадише:
— Казуј, кучко, Дамјаново благо!
— Ено му га на горњем чардаку,
три сепета један до другога. 10
У једноме гроши и дукати,
у другоме паре и динари,
а у трећем Марини дарови,
а на врху везена кошуља,
што је Мара своме драгом везла 15
уза скуте драганове путе,
уз рукаве шефтели бехаре,
око врата очи соколове,
а уз прси перје лабудово.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 583.
