Сунце зађе, а мјесец изађе,
Мејру с Мехом на водици нађе.
Мехо Мејри обљубио лице,
Мејра цичи као гуја љута:
— Ко ће казат’ мојој старој мајцд? 5
Говорио Мехо челебија:
— Ја ћу казат’ твојој милој мајци.
И узјаха доброга коњица
па он оде пред Мејрине дворе,
испред двора пјесму запјевао: 10
— Чије злато на води заспало,
злато му је вода однијела.
Док зацича Мејрушина мајка:
— Моја Мејра, жалосна јој мајка!
Говорио Мехо челебија: 15
— Што ће мени бити муштулука?
Ја сам јунак Мејру ухватио.
Кад то чула Мејрушина мајка,
Мејру му је муштулука дала.
То је Мехо једва дочекао 20
па он оде на воду студену
и ожени Мејрушу дјевојку.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 653.
