Сунце би сјало, сјати не може,
Киша би пала, пасти не може!
Ибрахим бега свезана воде,
Свезана воде да га објесе.
Ибрахим бег се назад окреће — 5
Има л' некога од рода свога?
За њим пристаје братац Алија.
»Брате Алија, пази ми дјецу,
Дјечицу моју, баш к’о и твоју.
Кад своју дјецу водиш у мектеб, 10
Води и моју, брате Алија!
Кад својој дјеци срежеш хаљине,
Срежи и мојој, брате Алија!
Својој црвене, а мојој црне,
Нек’ се познају да су сирочад, 15
Сирота дјеца, без свога оца!«
Референце
Извор
Саит Ораховац: Старе народне пјесме муслимана Босне и Херцеговине (са уводном студијом), Сарајево, "Свјетлост", 1976., стр. 670.
