Сунце
| Сунце Писац: Ђура Јакшић |
| песма је написана 1858. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Сунце
Једно сунце на западу седа,
Друго сунце на прозори беше;
Па се сунце у сунцу огледа,
А оба се на менека смеше.
Ал' мени је само једно сјало,
Једно ми је срце разиграло.
— Југ је тамом забулио главу,
Сунце паде на зелену траву
Близу мене испод вите јеле,
Око м' врата с' вила руке беле,
Грлила ме, мила, љубила ме
Од вечери па до зоре саме...
— Ал' сад сунце не може ми доћи,
Изгуби се у немилој ноћи,
Па се дуго у тој ноћи бави —
У вечности... да ми се појави...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.
|