Сумња

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сумња
Писац: Милутин Бојић


Milutin Bojic1.jpg


                     Сумња

Данас кад су поља родила нам славом
И преко долина нове зраке пукле
И маглине тмуле у амбисе стукле
И кад су набрекле жиле чежњом здравом,

Ја осећам стара авет ме се хвата,
Вечна сумња опет по мозгу се грчи
И гребе и руши и видике мрчи
И гони преда ме црна тичја јата.

Васкрсла је о а страшнија но пређе
Са гробљишта братским плугом изорана,
Ледена и црна као крв згрушана
И кикотом здрави нове, горде међе.

Њен пољубац гори изнад мојих међа,
Но она већ давно крај наших је њива.
Вратите је, јер нам понос у ад скрива,
Јер је страшно сунце испод њених веђа.

Вај. Она корача и чела целива.

(Без датума)



Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.