Сузице

Сузице Писац: Андра Грујић

I

Видиш душо како лишће жути,
Па чим свене, одмах падне с гране;
Па знадеш ли да ће на све стране
Вихрови га пусти разасути?...

Тако ћу ти и ја увенути,
Тако исто свршит’ младе дане;
Па када ме — бог зна где сахране,
Може бити да нећеш ни чути. —

Ти ћеш тада љубованко бела,
— Када ти се осама досади —
Потражити кога си волела.

Па кад нађеш гдегод гроба мога:
Споменик ми више главе гради —
Мален спомен — ал’ од срца твога!

II

Па кад дођеш гробу моме
Да пролијеш сузу коју,
Немој плакат’ нада мноме —
Остави ме у покоју.

Свака твоја суза мала
Што би дошла к мени доле:
Само би ми увећала
Уздисаје, јаде, боле...

III

Уместо што би плач твој
Вио се нада мном:
Посади љиљан цветак
Са ружом блеђаном.

Љиљан ће цветак китит’
Малени крстић мој,
А ружин мирис нека
Замени уздах твој.

Па кад се љиљан с ружом
На гробу састави:
Тад ћу се теби надат’
Цветићу убави!

Ти ћеш ми тада доћи —
Доћи ћеш, рају мој,
Да видиш како живим
У кући леденој!

IV

Ала да знаш, душо мала,
Али да знаш, цвете вити,
Како ће ми лепо бити
Кад ме будеш укопала!...

Кад год тиха ноћ наступи
А звездице заблистају
Крај мене ће — ка’ у рају,
Рој анђела да се скупи...

Певаће ми сваки своје
Што најлепше песме има
А ја опет њима свима
Опеваћу чари твоје...

Па у томе слатком збору
— Тих невиних анђелчади —
Ваља да ћу растерати
Боле, што ми душу мору?!...

Извор

1866. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година друга, број 41, стр. 658.