Кад умрије дијете Јоване,
Дуго ми га жаловала мајка -
Дуго, дуго, три године дана!
На то ми се сам Бог расрдио,
Па он пита дијете Јована:
"Што су твоје утрнуте свијеће,
Што ј' на теби мокра кошуљица?"
Проговара дијете Јоване:
"Што су моје утрнуте свијеће,
То је уздисање моје миле мајке;
Што је моја мокра кошуљица,
То су сузе моје миле мајке."
