Сјао месец од свечер до света,
Кад насјао тавници на врата,
Из тавнице сужањ проговара:
„Ој месече мој стари војниче,
„Ти си сјао, ја сам војевао. 5
„Ево данас девет годиница,
„Како не смем с тобом војевати,
„Како јесам у тавници сужањ,
„Да од кога, неби ни жалио,
„Већ од краља уда зета мога, 10
„Од краљице уде сестре моје.“
То зачула Кумрија ропкиња,
Она иде краљици госпоји:
„Ој краљице, ој госпојо моја,
„Јели тестир с тобом беседити?“ 15
„Јесте тестир, само ако знадеш."
„Сјао месец од свечер до света,
„Кад насјао тавници на врата.
„Из тавнице сужањ проговара:
„„Ој месече мој стари војниче! 20
„„Ти си сјао, ја сам војевао.
„„Ево данас девет годиница
„„Како нисам с тобом војевао.
„„Како јесам у тавници сужањ,
„„Да од кога ни жалио неби, 25
„„Већ од краља, уда зета мога,
„„Од краљице, уде сестре моје.““
Ал устаје краљида госпоја,
Она иде тавници на врата,
Па удара ногом и пашмагом: 30
„Отвори се пуста пустолино!
„Ти си мога брата заробила."
Кад изиђе сужањ из тавнице,
Нокти су му у њих се обува,
Коса му је, стере је пода се, 35
Брада му је, њоме се покрива.
Па намаче три бербера млада,
Један бербер брије седу браду,
Други бербер косу порезује
А трећи му нокте сарезује. 40
Да’ му блага колко њему драго:
„Иди брате двору бијеломе
„Па ти рани нашу стару мајку,
„Па ти ради а ништа не кради."
