Сужањ Владимире
Љуто цвили сужањ Владимире
У тамници краља бугарскога -
Самоила, да га бог убије!
Љуто цвили горко проклињаше,
Он проклиње данке и године, 5
У који се на дан породио.
Чини јадан никога не слуша. -
Слушала га Косара девојка,
Па беседи Косара девојка:
„А шта цвилиш сужањ у тамници? 10
„Или ти је жеђа додијала?
„Ил тавница јадна кућа твоја?
„Ил на ногу ланци до колена?
„Ил на руку тешке лисичине?
„Или ти је понестало блага? 15
„Или ти је омилела мајка?
„Или си се јадан оженио?
„Ил’ с’ удаје омиљена твоја?“
Ал беседи сужањ Владимире:
„„Прођи ме се бугарка девојко, 20
„„Није мени гладак додијао,
„„Ннти ми је жеђа додијала,
„„Ни тавница јадна кућа моја,
„„Ни на ногу ланци до колена,
„„Ни на руку тешка лисичина, 25
„„Нити ми је понестало блага,
„„Нити ми је омилила мајка,
„„Нити сам се јадан оженио,
„„Нити ћу се јадан оженити,
„„Јербо ћу ти јадан погинути 30
„„У тавници краља бугарскога
„„Самоила да га бог убије! —
„„Ја сам секо рода госнодскога
„„Из Требиља града бијелога,
„„У мене је немерено благо; 35
„„Па би мене искупила мајка
„„Ал ме неда краљу искупити
„„Већ он хоће русу главу моју!““
Збори њему Косара девојка:
„Ти отолгај сузе од образа. 40
„А ја идем у дворове баби,
„Живим ћу га богом заклињати,
„Да т’ однусти из тамнице тавне,
„За мојега верног заручника!"
Клечећи је у двор ушетала 45
Љубећ’ бабу у скут и колена:
„Тако т’ бабо светле круне твоје,
„И тако ти сина Радомира,
„И тако ти бритке сабље твоје! —
„Младо јесте момче, херцеговче, 50
„Љуто цвили горко проклињаше,
„Он проклиње данке и године,
„У који се на свет породио, —
„Отпусти га из тавнице бабо
„За мојега верног заручника! 55
„Лепо збори понизно говори!
Збори њојзи бабо — светли краљу:
„„Ја не могу друго учинити,
„„Морам њега теби даровати,
„„Оно није момче, херцеговче, 60
„,,Већ је оно краљу Славенине,
„„Из Требиња, града бијелога,
„„Он је твоја слика и прилика,
„„Њега слави Крбава и Лика.““
Од милине сузе проливала, 65
И свом баби руке целивала,
Па узима од тавнице кључе,
Па изводи из тамнице сужног.
Па дозваше те хитре бербере,
И дозваше цареве терзије. 70
Скројише му скерлетне хаљине,
Сину јадан — кано јарко сунце. —
Ту весеље велико бејаше,
Да се_немож’ изказати више:
У двори му бубњи и свирала, 75
А пред двором дивно коло игра —
Да је коме погледати било,
Како тасте зета целиваше
И благослов зету дариваше:
„„Срећан био сине Владимире, 80
„„(Не сећај се на грехове моје),
„„И ти узми милу ћерку моју,
„„Ћерку моју — заручницу твоју!
„„И ево ти два товара блага.
„„Па ти иди нек те види мајка! 85
„„И поздрави словенску господу,
„„И старицу милу мајку твоју,
„„Нек се твоја овесели мајка,
„„Кад угледа сина Владимира!!!
