Суд царева Лава и Константина - превод
1. Ако човек умре, пa није своју имовину расписао, а има синове и унуке, и има оца и мајку или деду и бабу, не могу се умешати у расподелу имовине отац и мајка или деда и баба када има синове и унуке. Ако нема синове и унуке, a има оца, деду, бабу или друге најближе рођаке, они се могу умешати. Ко је расписао своју имовину пре смрти, како је разделио онако нека буде.
2. To важи за синове који су самостални и не живе заједно са оцем и мајком, њима припада наслеђе.
3. Синовима који живе заједно са оцем такође припада наслеђе.
4. Ако човек умре, и још су му живи родитељи, а није имао синове, нити је расписао браћи и сестрама који су од истих родитеља, то имање да наследе родитељи, и браћа не треба да приговарају. Ако умрли није имао родитеље, a имао је деду, бабу и браћу од истих родитеља, онда они да га наследе. Ако умрли није имао деду, бабу и браћу од истих родитеља, онда да га наследе браћа од стрица, од тетке или од ујке. Ако умрли није имао ни те браће, онда да га наследе други најближи рођаци.
5. Ако умрли није имао родбину, a имао је жену, она да узме половину његове имовине, a другу половину да подели апостолској Цркви и сиротињи. Ако умрли није имао ни жену, тада сву његову имовину да узме или апостолска Црква или царско скровиште или људи са којима је живео.
6. Ко краде у рату, суд је: ако краде оружје, да се бије добро; а ако краде коња, да му се руке одсеку.
7. Ко учи Турке да праве бродове, да му се глава одсече.
8. Ко бежи у турски табор, да му се глава одсече.
9. Ко бежи од нас и иде Турцима да им каже шта ми мислимо, да се обеси или да се спали.
10. Нико да не прода Турцима урађено оружје, недорађено оружје или гвожђе. Ко прода, да му се глава одсече.
11. Ко о цару и о његовом животу зло говори, да се убије и дом његов да се растури.
12. Ко има жену, па узме од некога зајам и не може после да га врати, није крива жена да плаћа за мужа, осим ако није јемчила за њега или рекла: »Aко он не плати, ја ћу платити.«
13. Кад се иде у рат против непријатеља, треба се чувати од свакога зла. Ум свој усмерити ка јединоме Богу и молити се. Чувати се од блуда, договарати се око одбране и помоћ од Бога молити за храбра срца. Победу не добијају многи људи, него Божија сила.
14. Када вам Бог преда благо вашег непријатеља, једна шестина припада војводи, a остало да се подели једнако свим људима, великим и малим. Доста је војводи његов део, a добитак да се искористи за храну људима.
15. Ако се неки борац истакне храброшћу, војвода да каже: »Даћу му део од своје шестине.« Војнички део треба делити једнако: великим и малим, који су били у борби и који су били на послу, који су чували табор и који су чували царевину. Свима треба једнако поделити. Тако је речено, писано и предано од пророка Давида.
16. Ако хоћеш да знаш где је суд: прво је у Закону судском цара Константина, глава 3; друго је у царским књигама Закона градског, одељак 40; треће ћеш наћи у Суду премудрих царева Лава и Константина, наслов 16.
17. Пази судијо, како судиш такав ћеш суд од Бога и ти примити. Ако покушаш да осудиш неког ко није крив, Бог га од тебе може сакрити, a тебе од Бога нико не може сакрити. Страшно је упасти у руке Бога живога. Право суди да се спасиш.
18. Ко уништава ратне бране или предаје противнику своје људе, да му се глава одсече.
19. Ко се узда у своје господство, па силом изведе из свете цркве онога ко је побегао у њу, да буде бијен и после тога да се пошаље у затвор.
20. Ко другоме нареди да убије некога, да се осуди као и убица.
21. Ко се лажно куне другоме над хришћанским житијем ради раздора, таквог би по закону требало одмах убити, јер ствара раздор. Али, да то не буде; јер би многи тако убили многе без суда, а после би рекли да су ови против царства говорили. Него, ако би неко то урадио, таког чувати под стражом и цару o њему казати. Како цару буде воља и како заповеди, тако да буде.
22. Ко побегне у цркву, силом да се не изведе, него да каже попу кривицу коју је учинио, па да га прими поп и да се по закону испита његова кривица. Ако га неко силом изведе из цркве, томе треба удрити 140 палица, и тада не треба питати за кривицу онога који је силом изведен из цркве.
23. Роб узалуд бежи у цркву. Да се препозна и да се преда своме господару.
24. Ко ожени сиромашну жену и умре пре ње, жени припада део мужеве имовине колики припада и по једном њиховом детету. Ако та жена није имала деце са тим мужем, припада јој њен део мужевог имања.
25. Ко продаје жито или нешто друго Турцима, према таквом бити немилосрдан: ако је богат, да му се наплати штета; а ако је сиромашан, да се бије и протера из тог краја.
26. Ко прода коња, оружје или нешто друго што је спремљено за борбу, да му се глава одсече.
27. Сведоцима запретити мучењем ако лажу на суду, затим их позивати једног по једног и саслушати њихово сведочење. Ако сведоче различито, да им се не верује. Сребро помрачи очи судији да поништи правду и сакрије истину, па осуди праведног, а оправда кривог. Од тога се чувај, јер се тако човек од Бога удаљава и душу губи. Корен свему злу је сребро и злато.