Судско устројство слоб. и краљ. града Суботице

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

За време турских ратова била је Суботица утврђен војни шанац у саставу потиске војне границе и потпадала под управну и судску власт војног заповедништва у Сегедину. Кад је потиска граница развојачена (1743 г.), дошла је Суботица поново у састав жупаније бачко-бодрошке али је, на молбу својих житеља — са изузетком православних Срба, који су били противни демилитаризацији — , а за заслуге стечене у одбрани Царства од Турака, била подигнута у ред повлаштених коморских градова (privilegiatum oppidum camerale) са новим именом „Света Марија”. У односној дипломи, изданој од Марије Терезије у Прагу 7. маја 1743 г. истакнуто је у погледу правосуђа, да се повлаштеном граду Св. Марији подељује ius gladii, што значи право суђења на смрт, али град не врши капиталну јурисдикцију самостално него у суђењу дела санкционисаних смрћу учествују и краљевски коморски префект или његов изаслани заменик, дакле један орган врховног господара земље, краља, затим делегати жупаније и правознанци, према законима краљевине. Диплома одређује даље, да се градски магистрат састоји од дванаест сенатора и од тринаестог судије. Нешто више говоре о правосуђу уговори, које је град, на основу дипломе, закључио са краљевском комором исте године па затим године 1749: дванаесторицу сенатора и судију, који састављају ужи сенат, бира збор од шестдесет заклетих општинара, изабраних од грађанства; чланови ужег сената бирају се доживотно, док се судија бира сваке године на дан Св. Ђорђа, кад се бирају и нови сенатори наместо умрлих или иначе престалих; за судију може поново бити изабран и прошлогодишњи; сенат суди све спорове својих грађана; против његових пресуда допуштен је призив на суд власника земље (sedes dominalis) а у важнијим стварима на кр. комору; ни војни ни коморски званичници не смеју вршити правосуђе над грађанима сем у колико учествују као правознанци (iuridici) у криминалним или призивним колегијима или у колико односни послови нису законом стављени у делокруг жупанијског суда; у делокруг градског сената спадају и туторски и старатељски послови.

У историји Суботице познат је случај удове племчћа Сучића, која је протестовала што је град, „неплеменити субјект” присвајао себи туторску власт над њезином племенитом децом. У вршењу кривичног правосуђа коморски градови суде о свим кривичним делима својих грађана и странаца затечених на градској територији, али су у суђењу дела кажњивих смрћу стегнути учешћем коморског и жупанијских функционара у односним судским колегијима. Против пресуде тога суда нема правних лекова. У грађанским парницама суди напротив град, чим вредност предмета прелази 60 форинти, само у првом степену; другостепени суд је зес1еб оотшаПз, суд у седишту жу- паније