Стјепан капетан и бег Јован-бег
Запросио Ст'јепо капетане,
Запросио лијепу дјевојку.
Није Ст'јепо видио дјевојку,
Већ је, Ст'јепо, по књизи просио;
Прстен даје, свадбу уговара: 5
„Ова свадба до петнаест дана,
„Док порежем златали кафтане,
„И сакујем три нова прстена.“
Препроси му беже, Јован-беже,
Прстен даје свадбу уговара: 10
„Ова свадба до недјељу дана,
„Док порежем златали кафтане,
„И сакујем златали прстење.“
Није прошла ни недјеља дана,
Док јето ти ките и сватова. 15
Када виђе лијепа дјевојка,
Она стрка низ мермер авлију,
Па отвора од злата кавеза,
Па извади тицу препелицу,
Па је меће под пас на срдашце, 20
Па устрча на бијелу кулу.
У то доба кита и сватови;
Излазила два дјевера млада,
А на кулу лијепој дјевојци,
Говорила лијепа дјевојка: 25
„А бора вам, два дјевера млада,
„Јесте ли ви бега, Јован-бега?“
Говорила два дјевера млада:
„Дјевери смо бега, Јован-бега.“
Говорила лијепа дјевојка: 30
„У мојега Ст'јепе капетана
„Љепши су му момци око коња,
„Нег' дјевери бега Јован-бега.“
Изнесоше кавтан на дјевојку,
Проговара лијепа дјевојка: 35
„Је ли кавтан бега, Јован-бега?“
Говорила два дјевера млада:
„Јесте кафтан бега, Јован-бега.“
Проговара лијепа дјевојка:
„У мојега Ст'јепе капетана 40
„Љепши су му рахтови на коњу,
„Него ми је кавтан Јован-бега.“
Говорила два дјевера млада:
„Ој, бора ти, лијеша дјевојко!
„Шта је теби Ст'јепо капетане?“ 45
Говорила лијепа дјевојка:
„А бора ми, два дјевера млада,
„Ја сам с Ст'јепом по гори ходила,
„И у гори три сина родила,
„И четвртог носим под појасом.“ 50
Па се спреми лијепа дјевојка,
Она иде бегу, Јован-бегу;
Кад дођоше пред бијеле дворе,
Излазила сека Јован-бега,
Дјевојка се на коњу насмија, 55
Па говори својим дјеверима:
„Ој бора ви, два мила дјевера,
„Је ли оно сека Јован-бега?“
Говорила два дјевера млада:
„Јесте оно сека Јован-бега.“ 60
Говорила лијепа дјевојка:
„У мојега Ст'јепе капетана
„Љепша му је слушкиња дјевојка,
„Него што је сека Јован-бега.“
Излазила снаха Јован бега, 65
Дјевојка се с коња насмијала,
Она пита два дјевера млада:
„Је ли оно снаха Јован-бега?“
Говорила два дјевера млада:
„Јесте оно снаха Јован-бега.“ 70
Говорила лијепа дјевојка:
„У мојега Ст'јепе капетана
„Љепша му је танахна робиња,
„Што но Ст'јепу свлачи и облачи.“
Излазио беже, Јован-беже, 75
Те он скида са коња дјевојку,
Изведе је на бијелу кулу,
Говорила лијепа дјевојка:
„Јесу л' ово Јованови двори?“
Говорила два дјевера млада: 80
„Јесу снахо Јованови двори.“
И ту стоји беже Јован-беже,
Пред њим вели лијепа дјевојка:
„У мојега Ст'јепе капетана
„Љепши ахар гдје му стоје коњи.“ 85
Говорила Јован-бега мајка,
Говорила, бегу Јован-бегу:
„Харам теби моја њега била,
„Ти упитај лијепу дјевојку,
„Шта је њојзи Ст'јепо капетане?“ 90
Пита Јово лијепу дјевојку:
„Шта је теби Ст'јепо капетане?“
Говорила лијепа дјевојка:
„А бора ми беже Јован-беже!
„Ја сам с Ст'јепом по гори ходила, 95
„И у гори три сина родила,
„И четвртог носим под појасом.
„Ако ми се томе не вјерујеш,
„Завуци ми руку под појаса,
„Па ћеш чути у њем' мушко чедо.“ 100
Кад то чуо беже, Јован-беже,
Хвати јој се руком под појаса,
Трепну тица својим десним крилом,
А он мисли збиља је дијете,
Па истрча на бијелу кулу, 105
Па дозива слугу Милутина:
„Спреми, слуго, два добра коњица,
„Себи вилу, драгој ластавицу,
„Па је води Ст'јепи капетану.“
Милутин је Јову послушао, 110
И он спреми два коња витеза,
Себи вилу, њојзи ластавицу,
Па одоше двору Стјепанову.
Не води је путем широкијем,
Да се њојзи свако не насмије, 115
Већ је води једном распутицом,
Доведе је до Стјепина двора.
Хадет Ст'јепи рано уранити,
Уранити и Богу с молити.
Ал' закуца халка на вратима; 120
Стрка Ст'јепо низ бијелу кулу,
Утркаше два коња витеза,
Утркаше у бијелу кулу.
Говорио слуга Милутине:
„Добро јутро, Ст'јепо капетане! 125
„Поздрави те беже, Јован-беже,
„И сватови лијепе дјевојке,
„Ни грљене ни омиловане,
„Кад је с тобом по гори ходила,
„И три сина с тобом је родила, 130
„И четвртог носи под појасом,
„Поздрави те беже, Јован-беже,
„Да је узмеш себи за љубовцу.“
Насмија се лијепа дјевојка
Кад угледа Ст'јепу капетана. 135
Он је скида са коња доброга,
Изведе је на бијелу кулу,
И изиђе слуга Милутине,
Па он гледа шта је и како је:
А дјевојка тицу извадила, 140
Бацила је на двор кроз пенџере.
Онда вели Ст'јепо капетане:
„Бе аферим лијепа дјевојко!“
И извади тридесет дуката
Те их даје слузи Милутину: 145
„Поздрави ми бега, Јован-бега,
„Кад је мени довео дјевојку.“
Отле оде слуга Милутине,
Бијеломе Јованову двору,
Па долази бегу, Јован-бегу. 150
Далеко га Јован угледао,
И пред свога слугу ишетао,
Да он чује шта је и како је,
Говорио слуга Милутине:
„Превари те лијепа дјевојка, 155
„Није њега ни очим видјела,
„А камо ли по гори ходила,
„И са њиме три сина родила.
„Под пасом јој није мушко чедо —
„Кад је дошла Стјепанову двору 160
„Испод паса тицу извадила,
„И бацила на двор кроз пенџере.“
Кад то чуо беже, Јован-беже,
Удари се руком по кољену:
„Јао мени, до Бога милога! 165
„Вараше ме Турци и каури,
„Нико мене преварит' не може;
„А данас ме превари дјевојка.“
Па он паде на зелену траву,
Како паде никад не устаде. 170
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
